Федова операција Твист није помогла, Волстрит потонуо 2,5 посто

Dow Jones индекс пао је 283 бода, или 2,49 посто, на 11.124 бода, док је С&П 500 потонуо 2,94 посто, на 1.166 бодова, а Hasdaq индекс 2,01 посто, на 2.538 бодова.

Као што се очекивало, челници америчке средишње банке најавили су јучер, након дводневне сједнице, нове монетарне мјере за потицање господарства.

Фед ће реструктурирати свој портфељ државних обвезница, вриједан 2.800 милијарди долара, при чему би за 400 милијарди долара повећао удјел дугорочних обвезница и тако изазвао смањење дугорочних каматних стопа.

Но, нове потицајне мјере Феда у тзв. 'Операцији Твист' нису охрабриле улагаче јер се плаше да овај покушај, посљедњи у низу који је заредао од рецесије 2008. године, неће знатније утјецати на господарство, које у посљедње вријеме стагнира.

На слабост америчког господарства указао је и Фед. Поручио је, наиме, „да посљедњи подаци указују на наставак слабости тржишта рада и повишену стопу незапослености“.

Још је снажније одјекнула порука средишње банке да „постоје значајни ризици слабљења господарских изгледа, укључујући и деформације на глобалним финанцијским тржиштима“.

Уз поремећаје на финанцијским тржиштима и високу незапосленост, Фед је навео и друге проблеме које није лако ријешити: слабо тржиште некретнина и скроман раст потрошње становништва.

„Порука о 'значајним ризицима' вјеројатно је најважнија у осврту Феда. Што се, пак, потицајних мјера тиче, довољно је рећи да је Фед досад покушао потакнути господарство с 1.000 милијарди долара, а да се оно није помакнуло ни за педаљ“, каже Алан Валдес, директор у твртки DME Securities.

То је обесхрабрило улагаче, па су цијене дионица оштро пале.

Међу највећим је губитницима био сектор осигурања. KBW индекс тог сектора потонуо је 5,2 посто због страховања да би 'Операција Твист' могла смањити зараде осигуравајућих кућа, које знатно овисе о приносима на обвезнице.

А након приопћења Феда, приноси на 10-годишње америчке државне обвезнице пали су на 1,86 посто, најнижу разину у више од 60 година.

Оштро је јучер, 5,5 посто, потонуо и KBW индекс банкарског сектора, што је, међу осталим, посљедица одлуке Mудиса о смањењу рејтинга великим банкама, као што су Bank of America, Wells Fargo и Citigroup. Мудис, наиме, сматра да убудуће власти неће бити спремне помоћи банкама, као што су то учиниле 2008. године, ако се нађу у финанцијским проблемима.

Након Федове поруке о 'значајним ризицима слабљења' оштро је, за 1 долар, пала цијена нафте, на 85,90 долара по барелу, јер би слабљење америчког господарство могло смањити потражњу за 'црним златом'.

Због тога су се, пак, под притиском нашле дионице у енергетском сектору, а знатно су пале и цијене у индустријском те трговачком сектору.

И на еуропским су бурзама цијене дионица јучер оштро пале. Лондонски ФТСЕ индекс ослабио је 1,40 посто, на 5.288 бодова, док је франкфуртски ДАX потонуо 2,47 посто, на 5.433 бода, а паришки ЦАЦ 1,62 посто, на 2.935 бодова.

(bussines.hr)