Федерика Могерини: Када је реч о унутрашњим реформама ЕУ Србији не гледа "кроз прсте" због Косова

Београд - Очекујем да Београд испоштује правне обавезе које је преузео процесом приступања Унији, истиче у интервјуу за Данас Федерика Могерини, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност, одговарајући на питања о одбијању српских власти да ускладе спољну политику са ЕУ и уведу санкције Русији.

Дан уочи прве посете Србији у својству шефице дипломатије ЕУ, Могерини у интервјуу за наш лист истиче чињеницу да је Србија прокламовала процес приступања пуноправном чланству у Европској унији за свој кључни стратешки циљ, указујући да је то премијер Вучић недвосмислено поновио током посете председника Руске Федерације Владимира Путина Београду, 16. октобра, прошле године. У контексту односа према Русији, шефица дипломатије ЕУ очекује да ће српске власти показати да се Србија држи свог стратешког циља придруживања ЕУ - речима, а посебно делима. Она одбацује наводе да ЕУ гледа кроз прсте Београду када је реч о унутрашњим реформама, због спремности да се реши питање Косова, напомињући да се економске, социјалне и политичке реформе морају остварити и применити без одлагања.

Које су то основне поруке које ћете пренети саговорницима у Београду, односно шта тренутно видите као основни проблем у европским интеграцијама Србије?

- Ова посета Србији ће ми бити прва након преузимања функције Високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност. Са српским званичницима ћу разговарати о изазовима који се налазе пред Србијом. Сусрешћу се са председником Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем и замеником премијера, односно министром спољних послова Ивицом Дачићем. Такође, разговараћу са парламентарцима и представницима цивилног друштва. Моја порука ће бити јасна - Србија је чврсто на свом путу ка ЕУ, али пред њом су реформе које треба хитно спроводити и решавати. Европска унија жели да поглавља из преговора о чланству буду отворена што је пре могуће. Уз приврженост и политичку вољу - а Србија их је већ показала - то се може остварити. Радујем се због тога што ћу радити са Србијом на решавању изазова који се налазе на њеном путу.

Слажете ли се са оценом америчког државног секретара Џона Керија да се Србија налази на линији ватре између Москве и Вашингтона, односно шта мислите о оценама да Америка гура ЕУ у сукоб са Русијом?

- Европска унија има кооперативан а не конфронтирајући став према свим својим суседима, укључујући и Русију. Ми смо одлучни да не дозволимо интензивирање приче о сукобу ЕУ и Русије. Ипак, то мора да буде засновано на обостраном доприносу, и на поштовању украјинског суверенитета и територијалног интегритета. Тренутно смо ангажовани у пружању подршке за мирно решење конфликта у Украјини, кроз пуну имплементацију споразума из Минска, и ми радимо заједнички на овоме са српским председништвом ОЕБС-а. Београд игра врло конструктивну улогу и у сталном смо контакту.

Какве конкретне мере се могу очекивати ако српска власт настави да одбија да се придружи европској спољној политици и уведе санкције Русији? Имамо сталне апеле и критике из ЕУ, али никакве конкретне последице. Премијер Вучић је рекао да ова влада неће уводити санкције Русији.

- Србија је прокламовала процес приступања пуноправном чланству у Европској унији за свој кључни стратешки циљ. То је нешто што је премијер Вучић недвосмислено поновио, током посете председника Руске Федерације Владимира Путина Београду, 16. октобра прошле године. Суштинска посвећеност земље вредностима ЕУ важна је, како за Унију, тако и за Србију. Постоји правна обавеза у оквиру преговора да се развије процес прогресивног усаглашавања са позицијама ЕУ, и ми очекујемо да Србија испоштује те обавезе. Ипак, још важније је да лидери из Београда покажу да се Србија држи свог стратешког циља придруживања ЕУ - да покажу то речима, а посебно делима.

Како коментаришете наводе да ЕУ гледа Србији кроз прсте када је реч о унутрашњим реформама, због Косова и спремности да се реши тај проблем?

- Србија би требало да остварује своју реформску агенду. То је јасна обавеза и допринос Србије. То је важно у контексту напредовања ка Европској унији, али пре свега - за саму земљу. Влада је била јасна у погледу своје амбиције да унапреди економску ситуацију. Економске, социјалне и политичке реформе се морају остварити и применити без одлагања. Тако да нема „гледања кроз прсте“. Када је реч о односима Србије и Косова, оно што се коначно очекује од обе стране јесте свеобухватна нормализација односа. У том погледу, биће потребно пронаћи решења у догледно време, за низ отворених питања. Решавање проблема дијалогом и преговорима је европски начин и пут, док је један од циљева разговора да се и Београд и Приштина приближе Европи. Међусобни разговори, на овај начин, јесу по себи важан корак на европском путу.

Мислите ли да српска влада има капацитет, односно намеру да се суочи са прошлошћу, када је реч о улози коју је имала у рату током распада Југославије?

- Тај пут је већ започет, кроз процес нормализације односа са остатком регије. И ја верујем да ће Србија наставити да се бави овим важним и осетљивим изазовом у духу толеранције, регионалног помирења и напретка, који је довео земљу ту где је она сада, на пут ка ЕУ.

Власт у Србији тврди да испуњава обавезе предвиђене Бриселским споразумом, односно да је проблем на другој страни. Да ли је то истина?

- Имплементација споразума већ постигнутих у дијалогу, који је омогућила ЕУ, кључни је део овог процеса. До сада није било пуне имплементације и ми радимо са обе стране на постизању тог циља. Такође, ми разговарамо о томе како да остваримо напредак у дијалогу, како би се у будућности разговарало о бројним питањима тамо где постоји узајамна сагласност око те потребе.

Како ће бити решено питање имовине на Косову? Уочи фебруарског дијалога у Бриселу настао је сукоб Србије и Косова у вези са власништвом над Трепчом.

- Власништво је тешко питање у многим земљама. Оно што се захтева од Србије јесте континуирано заузимање за видљив и одржив напредак у односима са Косовом, што води ка свеобухватној нормализацији односа.

Прешли сте дуг пут

Имајући у виду да отварање првог поглавља у процесу придруживања пре свега зависи од имплементације Бриселског споразума, а да је процењено време за испуњавање тог услова - септембар, да ли то значи да до тада сигурно неће бити отворено ниједно поглавље?

- Преговори са Србијом о придруживању ЕУ покренути су пре годину дана, и тренутно су у току. Србија је то заслужила, због свог доприноса тешким реформама. Прешла је дуг пут у нормализацији својих односа са Косовом. Ово је кључно, такође, за стабилност у региону. Србија треба да остварује своју реформску агенду. Брзина којом ће се одвијати преговори зависиће од напретка у кључним областима, укључујући владавину права и примену споразума постигнутих у дијалогу са Косовом, које је ЕУ омогућила.

(Данас)