петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Фајненшел тајмс: Споразум Атине и Скопља прави је избор и за Балкан и Европу
Хроника

Фајненшел тајмс: Споразум Атине и Скопља прави је избор и за Балкан и Европу

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 21. јануар 2019.

Споразум о решењу 27-огодишњег спора Грчке и Македоније који ове недеље треба да ратификује грчки парламент ретко је достигнуће за славље на Западном Балкану, оцењује данас Фајненшел тајмс (Финанциал Тимес – ФТ) у редакцијском уводнику под насловом „Македонско решење позитиван корак за Европу“.

Лист наводи да је Македонија и „економски и геополитички остала заглављена на ничијој земљи од распада Југославије 1991“, јер јој је Грчка, због спора око имена, блокирала пут ка ЕУ и НАТО, „оставивши два милиона грађана Македоније готово без изгледа за екномски бољитак и без безбедносних гаранција“.

Македонски националистички лидер Никола Груевски читаву деценију је, од 2006, покушавао да врши притисак на Атину производњом лажног античког македонског наслеђа за свој народ, преименовањем аеродрома и станица, подизањем споменика Александра Великог и Филипа ИИ Македонског што је додатно разбеснело Грке, а Македонцима скретало пажњу од корупције и лошег управљања, наводи ФТ.

Лист додаје да су свргавање Груевског и избор Зорана Заева отворили пут за компромис који је његовом заслугом прихватио и грчки премијер Алексис Ципрас упркос раширеном противљењу у Грчкој.

Спор око имена био би третиран као ексцентрични анахронизам да није реч о делу Европе који је и даље буре барута због етничких напетости и геополитичких ривалстава, оцењује ФТ и додаје да је Русија која жели да обнови утицај на Балкану покушала да распири противљење споразуму и у Македонији и у Грчкој.

Москва је оптужена да је 2016. учествовала у покушају пуча у оближњој Црној Гори с циљем да спречи њено приступање НАТО. Током прошлонедељне посете Београду председник Русије Владимир Путин је открио да је Србија близу постизања споразума с Евроазијском економском унијом, клубом који предводи Москва што би било неспојиво с чланством у ЕУ, додаје ФТ.

Лист пише и да су САД и ЕУ у међувремену појачале напоре да регион још чвршће укорене на Западу. ЕУ је отворила изгледе за чланство за шест балканских држава до 2025, а амерички и европски званичници похрлили су прошле јесени у Скопље како би подржали Преспански споразум уочи саветодавног референдума чији су резултати показали огромну подршку споразуму али слабу излазност бирача.

Заев је наставио да гура и споразум је раније овог месеца усвојен у македонском парламенту. Сада је на реду Грчка, пише ФТ и додаје да се чини да је Ципрас скупио потребну већину за ратификацију пошто је То Потами, мала странка левог центра, саопштила да ће њени псоланици гласати по слободној вољи.

Ципрас је дошао на власт у Грчкој као популиста, обећавајући бирачима да ће укинути болне мере штедње ЕУ и ММФ-а које је потом наставио да спроводи, а његова принципијелна подршка Споразуму с Македонијом могла би га пуно коштати на изборима који ће бити одржани ове године, оцењује ФТ.

Лист наводи да ни Ципрас, ни Заев изгледа нису успоставили широку већину међу јавним или политичким елитама за споразум који би требало да ојача у наредним годинама али додаје да је „то прави избор за Грчку, Балкан и Европу“.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер