Фајненшел тајмс: Хрватска је са Томпсоном дала ауто-гол после финала

 Требало је да то буде велики моменат за Хрватску, јединство и понос. Међутим, славље је у први план избацило поделу и критике, пише “Фајненшел тајмс”.

Пола милиона људи, што је око 12 одсто укупне популације Хрватске, нашло се на улицама Загреба чекајући повратак играча из Русије.

Како се наводи, хрватски пут до финала склонио је у страну проблеме око пензионих реформи, економије и масовне емиграције, а неки су се само фокусирали на то како су играчи као што су Лука Модрић и Марио Манџукић надјачали несрећу и расељавање током ратова деведесетих.

Међутим, када је извођач Марко Перковић изаштао на бину у Загребу и отпевао незваничну химну репрезентације “Лијепа ли си”, расположење се променило, наводи “Фајненшел тајмс”.

“Перковић, познатији као Томпсон, је националистички певач који пева о ери геноцида и концентрационих логора током Другог светског рата, када су Хрватску водили фашисти. Постао је популаран када је Југославија склизнула у рат деведестих година, написавши своју прву песму о томе како брани свој родни град као војник. Његова слава порасла је током двехиљадитих. Славио је бивше хрватске генерале којима је суђено за ратне злочине поздравима из Другог светског рата, а његови концерти забрањени су широм Европе, укључујучи и негде у Хрватској. Перковић (51) за себе каже да није фашиста, већ патриота”, наводи се у тексту.

Томпсонов наступ у Загребу, на позив хрватског тима, разбуктао је тензију у друштву која се односи на рат деведесетих. Многи су оценили да је његово присуство на прослави политизовало оно што је требало да буде тренутак заједништва.

“Овај Светски шампионат значио је уједињавање јер су буквално сви навијали за Хрватску код куће, али и у региону. Али сада унутар Хрватске постоји нешто горчине и разочарања, јер постоји утисак да су неки симболи окречени политичком бојом, а опет, они који се не слажу са оним што Томпсон представља означени су да ‘нису довољно Хрвати’“, рекла је Тена Прелац из Лондонске школе за економију.

У Хрватској, како се наводи у тексту, још постоји дебата о историји Другог светског рата. “Фајненшел тајмс“ подсећа да је група ветерана 2016. године у Јасеновцу поставила плочу на којој пише “За дом спремни“.

Ни скоро годину дана касније, плоча са места на у којем је убијено 83.000 Срба, Јевреја и Рома убијено није склоњена.

Фудбал је, како се наводи, помогао у стварању навионалног поноса с обзиром на то да је Хрватска била трећа на свету 1998, само три године од заврштека ратова са Србијом и Босном.

Фрањо Туђман, који је водио земљу десет година након независности, био је одушевљено заинтересован за спорт и његов потенцијал да “лансира Хрватску у иностранство“.

“Фудбалске победе одређују национални идентитет исто као и ратови“, рекао је Туђман.

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић на утакмице је ишла у дресу, популарној “шаховници“, а у дебату око Томпсоновог наступа није улазила, мада је у прошлости рекла да је управо он њен омиљени музичар.

“За многе Хрвате, национални тим је један од светих елемената који чини нацију“, рекао је аналитичар Дарио Брентин који се бави анализом фудбала и национализма на Балкану на Универзитету у Грацу.

Међутим, блиске везе између националног тима и Томпсона за многе су прешле линију, пише ФТ.

Фудбалер Иван Ракитић објавио је фотографију са Томпсоном уз опис “краљ је стигао“. Три дана након дочека, тај “селфи“ стигао је до бројке од 640.000 лајкова.

Селектор Златко Далић бранио је Томпсонов наступ, док други сматрају да њему тамо није било место.

“Ви сте узори. Немате право на Томпсона“, написао је Гордан Духачек у колумни за “Индеx.хр“.

“Томпсон је поларизујући феномен у Хрватској и зликовац у остатку“, написао је он.

Директор центра “Симон Визентал“ и ловац на нацисте такође је изјавио да Томпсон не треба да буде гост нигде.

(Б92)