петак, 22. септембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Express.hr: У Хрватску треба да буде размештено око 5.500 војника САД са борбеном опремом и комплетном логистиком?
Хроника

Express.hr: У Хрватску треба да буде размештено око 5.500 војника САД са борбеном опремом и комплетном логистиком?

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 14. фебруар 2017.

 Упркос промени америчке администрације, Хрватска не одустаје од пројекта сарадње са америчким Министарством одбране. Према том плану, који се ослања на стратешки план одвраћања руског продора на Запад и према Јадранском мору, у Републици Хрватској било би размештена дивизија војске САД-а. То је око 5.500 војника с борбеном опремом и комплетном логистиком.

Они би, према истом плану, били размештени на две локације: полигону Слуњ и војном комплексу Удбина, где се налази и писта. Тако би био створен својеврсни центар из ког би Американци ротирали своје јединице даље у Европу, поготово на подручја где је потребна снажнија превенција од старатешких претњи војске Руске Федерације.

Пентагон би уложио озбиљан новац у изградњу и модернизацију потребне инфраструктуре у Хрватској: луку Ријека (допрема опреме бродовима), модернизацију железничке пруге од Ријеке до Карловца и војну инфраструктуру на Слуњу и Удбини, пише Еxпресс.хр.

Хрватска би, како сад стоје ствари, сама требало да финансира деоницу пруге од Карловца до Слуња. Процене показују да би инвестиција досегла око 1,5 милијарди америчких долара. Каква ће заиста бити политика америчког председника Доналда Трампа према безбедности Европе, за сада може само да се нагађа. Ево зашто.

Шта планира Трамп?

Његове речи говоре једно, а именовања најближих сарадника друго, тако да су аналитичари спали на покушаје тумачења неких симболичних геста, као што се некад покушавало разазнати што се крије иза зидина Кремља. Трамп је, наиме, најавио јачање америчких оружаних снага, али и затварање Америке у изолационизам. Као непријатеља не види руског председника Путина и његове војно-шпијунске игре на истоку Европе, него Кину.

Најважније од свега, НАТО савез је прогласио застарелим, а америчким савезницима у Европи, у које спада и Хрватска, најавио је да САД више неће субвенционисати њихову обрану. Међу европским вођама влада оправдана бојазан да ће Трамп заиста предати Европу у руке Русима и одустати од трансатлантског савезништва које траје од Другог светског рата. Истовремено, Трампово именовање генерала Џејмса Матиса за министра обране говори све супротно од тога.

Матис против Трампа

Матис је носилац одликовања Реда кнеза Трпимира с огрлицом и Даницом. Добро је познат хрватском војном и политичком врху. Био је на челу заповедништва за трансформацију НАТО-а у време кад је Хрватска приступала савезу заједно с Албанијом 2009. године. Високим хрватским признањем за заслуге у подизању међународног угледа хрватских оружаних снага одликовао га је 2013. тадашњи председник Иво Јосиповић.

Код Матиса је у Ваштингтону гостовао бивши начелник Генералштаба оружаних снаге Републике Хрватске (ОСРХ) Драго Ловрић. Маттис је човек НАТО савеза. То је потврдио и на свој први дан ступања на дужност, кад је телефоном назвао главног секретара НАТО савеза Јенса Столтенберга и подржао обрамбени савез у том разговору. Од осталих важних телефонских разговора назвао је своје пандане у Британији и Канади, а након тога и у Немачкој, Француској и Израелу.

Да се не слаже у свему са својим шефом Трампом показао је и изјавом на тему америчке обавештајне заједнице. Трамп је, наиме, пре именовања рекао да њему обавештајни брифинзи не требају јер је он паметан човек који и без њих зна шта треба. Матис је, супротно томе, одмах по ступању на дужност дао изјаву у којој хвали америчке обавештајне службе због професионалности. "Да данас немамо НАТО, морали бисмо да га створимо", рекао је Матис.

"НАТО је виталан за наше интересе. Мислим да је у овом тренутку најважније препознати стварност онога што представља господин Путин. Препознајемо да он покушава да разбије НАТО савез, и предузимамо кораке - интегриране кораке, дипломатске, економске, војне и савезничке потезе - радимо с нашим савезницима како бисмо се обранили где морамо. Све је мање подручја на којима можемо деловати у сарадњи, а све већи број подручја на којима ћемо морати да се супротставимо Русији", рекао је Матис.

Војне вежбе у Пољској

Ту је Матис јасно изразио ставове супротне онима које је у јавности у кампањи износио председник Трамп. У међувремену, одвијају се још неки важни догађаји из наслеђа бившег председника Обаме. Међу осталим, недалеко од пољскога града Жагања одржана је велика вежба у којој су амерички оклопњаци и војници сарађивали с другим јединицама из НАТО савеза. Била је то прва демонстрација моћи "челичне бригаде", јединице из америчке 4. пешачке дивизије која је недавно распоређена у Пољску.

Јединицу чини 3500 војника с 87 тенкова и 144 оклопна борбена возила, а послата је у Пољску искључиво због руске претње. Да не би било забуне, заповедник америчких снага у Европи, генерал Бен Хоџес, изјавио је да је намена вежбе одвраћање Русије, додавши како ипак не сматра претњу од руске инвазије врло вероватном. Док је претходна Трампова најава о жељи за помирењем с Русијом у Пољској изазвала констернацију, ова вежба је умирила јавност.

Након што је видео америчке тенкове како јуре преко пољске равнице, министар обране Антони Мациревич, дирнут готово до суза, рекао је само: "Нека Бог благослови председника Трампа". Та је вежба послужила да се демонстрира америчка одлучност у обрани Европе на њеном северном делу, на критичном подручју каквим се сматрају Пољска и три балтичке државе - Литванија, Летонија и Естонија. Шта је с југом Европе и подручјем бивше Југославије?

Слуњ центар америичке војске на Балкану?

Ко ће на Балкану одиграти улогу Жагања? Чини се да ће то бити Слуњ. Јавности је добро познато да се главни војни полигон хрватских оружаних снага налази недалеко од Слуња. Реч је о око 24.000 хектара углавном шумског земљишта, на коме се налази и извор реке Мрежнице. Полигон је за бивше државе градила тадашња ЈНА, а данас је део инфраструктуре на полигону девастиран и запуштен.

Ипак, захваљујући барем делимичној обнови коју је обавио ОСРХ, тренутно на њему може да борави и вежбати око 1200 војника. Међутим, "Еуген Кватерник", како се зове полигон крај Слуња, могао би ускоро да постане једно од најбољих војних вежбалишта у Европи. Наиме, Хрватска и САД планирају заједно да уложе око 400 милиона куна у његову обнову. Партнери су у том пројекту Министарство одбране Хрватске, америчка команда за Европу ЕУЦОМ и Национална гарда Минесоте (дугогодишњи хрватски ментори у бројним програмима НАТО-а).

Циљ је да се доведе полигон у Слуњу на ниво на којој су полигони попут ЕУЦОМ-ова мултинационалног центра за обуку у Баварској и Камп Риплеја у Минесоти. Најважнији део пројекта је обнова и изградња посебних садржаја за обуку какви сада не постоје. Између осталих, саградиће се посебна стрелишта за вежбање у ситуацијама попут напада на конвој на цести, снајперских гађања, сукоба оклопно-механизованих јединица и слично.

Обновиће се аутоматизована стрелишта за пешачко, тенковско и противоклопно гађање, као и стрелиште за гађање ваздушних циљева. Очекује се уређење собраћајница те хелидрома, а обнова ће захватити и полигон у Удбини, намењен обуци специјалних јединица, и полигон у Церовцу.

Бенфити за локално становништво

За околно становништво то су добре вести. Повећањем смештајних капацитета полигона и фреквенције одржавања вежби постаћиће раст трговине и туризма у регији, као и запошљавање Слуњана на полигону.

Слуњанима се отварају бројне перспективе, од могућности продаје пољопривредних производа полигону, преко пружања угоститељских услуга војницима па до могућности отварања фризерских салона и других сервиса потребних једном таквом будућем малом граду. Осим тога, цели пројекат ће се извести на зеленим основама. Планира се уградња канализационог система и чистач отпадних вода.

Смањиће се загађење изазвано употребом убојитих средстава на начин да ће се сва паљба сконцентрисати на једну ударну зону. Сви захвати биће изведени уз посебне мере заштите вода, тла, ваздуха, биљних и животињских врста. Планира се и градња малих хидроцентрала на Мрежници, као и једне електране на биомасу, чиме би се задовољиле потребе полигона за електричном енергијом из обновљивих извора.

Према Дугорочном плану развоја ОСРХ, до краја ове године требало би да буде завршена израда пројектне документације за наведене захвате, уређење водоводне мреже и градња монтажних објеката, као и студија о енергетској оправданости за градњу електране на биомасу. Спомиње се и проширење капацитета болнице у Книну.

До краја 2020. требало би да буде звршена изградња садржаја за обуку, објеката за смештај војних јединица које учествују у вежбама, као и пресељење свих јединица из касарни у Бјеловару и Госпићу на полигон. До тада би у погону већ требало да буде бити и теромелектрана на биомасу. Обновљени и појачани интерес америчких партнера за реализацију овог капиталног пројекта крај Слуња може резултира само лакшом и бржом реализацијом.

Због овог пројекта јако ће бити важно ко ће бити нови амбасадор Владе Андреја Пленковића у Вашингтону. Везе с војним естаблисхментом у Пентагону биће од примарног интереса.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер