Европски суд правде: Аустрија и Словенија могу легитимно да враћају азиланте у Хрватску

Аустрија и Словенија могу легитимно да враћају у Хрватску тражиоце азила који су стигли на њихову територију преко Хрватске у јеку мигрантске кризе, одлучио је Европски суд правде (ЦЈЕУ).

Суд је закључио да се у овом случају примењује Даблински споразум, према коме земља ЕУ у коју је тражилац азила прво ушао треба да разматра његов захтев за азил.

Европском суду су се обратили аустријски и словеначки судови, којима су се жалили један сиријски азилант и две авганистанске породице оспоравајући враћање у Хрватску.

На врхунцу мигрантске кризе, током које је више од милион људи преко мора стигло у Европу само током 2015. године, хрватске власти су организовале превоз миграната и избеглица до хрватско-словеначке границе, да би могли да поднесу захтев за азил у другим земљама чланицама ЕУ.

Тако је сиријски држављанин поднео захтев у Словенији, а чланови авганистанских породица у Аустрији.

Међутим Словенија и Аустрија су, позивајући се на Даблински споразум, сматрале да Хрватска треба да разматра њихове захтеве, с обзиром да су илегално ушли у ту земљу.

За Европски суд то што су хрватске власти помогле тражиоцима азила да стигну до других земаља Уније се не може оценити као виза, иако се њихов пријем на хрватску територију објашњава "настаком ванредних околности масовним приливом расељених особа у ЕУ".

Иако земља чланица Уније има права да дозволи улазак на своју територију из "хуманитарних разлога" без поштовања уобичајених прописа уласка, она то може да уради само за своју територију, а не и за територију других земаља чланица, навео је суд.

На тај изузетак од уобичајених прописа уласка у неку земљу ЕУ из хуманитарних разлога се позвала Немачка 2015. када је одлучила да размотри захтеве за азил Сиријаца на свјој територији иако су дошли нерегуларним путем преко Балканске руте.

Суд је данас подсетио и да не може да се врати тражилац азила назад у земљу у којој постоји реалан ризик да би био "подвргнут нехуманом и деградирајућем третману".

Како наводи агенција Франс прес, то је правни разлог који неколико година спречава враћање тражилаца азила у Грчку, земљу првог уласка у ЕУ за већину миграната који су морем стигли у Европу 2015. године.

(Бета)