Европски парламент иницирао међународну истрагу догађаја у Казахстану

Посланици Европског парламента (ЕП) данас намеравају да усвоје резолуцију којом се позива на међународну истрагу недавних догађаја у Казахстану, као и на увођење санкција казахстанским званичницима у оквиру режима ЕУ због озбиљних кршења људских права. Коначни нацрт документа објављен је на сајту ЕП. 

„Позивамо Европску унију и међународну заједницу да одмах покрену међународну истрагу о злочинима почињеним над казахстанским народом током двонедељних демонстрација у Казахстану, који укључују нестанке, мучења и произвољна хапшења, као и дејства снајпериста који су убили или ранили мирне демонстранте, међу којима и малолетнике у Алма Ати и другим градовима у земљи“, наводи се у једној од тачака нацрта резолуције.

Европски парламентарци изражавају жаљење због „погибије људи током мирних протеста“, залажући се за право грађана да изразе неслагање са политиком власти. Документ садржи предлог институцијама ЕУ да „ставе као приоритет поштовање људских права у сарадњи са Казахстаном, као и апел казахстанским властима да ослободе ухапшене политичке активисте и ревидирају закон о јавним окупљанима, како би људи могли да мирно протестују, у складу са међународним стандардима.

Очекује се да ће резолуција о Казахстану бити одобрена на пленарној седници ЕП у Стразбуру у четвртак у другој половини дана. Треба напоменути да су резолуције ЕП декларативне и необавезујуће, али их институције ЕУ и европске земље узимају у обзир.

Протести у Казахстану

Масовни протести у Казахстану почели су у првим данима 2022. године – становници градова Жанаозен и Актау на западу земље почели су да протестују због двоструког повећања цена течног гаса. Касније су се протести проширили и на друге градове, укључујући Алма Ату, стару престоницу и највећи град у земљи: тамо су почели да пљачкају, милитанти су напали државне институције и одузимали оружје. Као одговор, власти су увеле ванредно стање широм земље до 19. јануара и покренуле противтерористичку операцију.

Ујутро 5. јануара председник Казахстана Касим Жомарт Токајев распустио је владу и преузео функцију председавајућег Савета безбедности. Токајев је на првој седници Савета безбедности под његовим руководством описао ситуацију у Казахстану као подривање интегритета државе и рекао да је од ОДКБ-а затражио помоћ „за превазилажење терористичке претње“. Мисија ОДКБ је успешно завршена 13. јануара и повлачење мировњака из Казахстана је завршено 19. јануара.

Шеф Службе за кривично гоњење Генералног тужилаштва Казахстана Серик Шалабајев саопштио је средином јануара да је током нереда у Казахстану погинуло 225 људи, укључујући 19 полицајаца и војника.

(Спутњик)