петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Европски кредитори Грчке надају се да ће последње критике натерати Атину да убрза план о економским реформама
Хроника

Европски кредитори Грчке надају се да ће последње критике натерати Атину да убрза план о економским реформама

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 25. април 2015.

РИГА – Европски кредитори Грчке изразили су данас у Летонији наду да ће последње критике натерати Атину да убрза план о економским реформама, неопходним да би та земља добила преко потребну траншу зајма.

Председник еврозоне Јерен Дијселблем је рекао да се нада да ће цео процес бити додатно убрзан, после јучерашњих критика изнетих на рачун Грчке на састанку 19 министара финансија из земаља чланица евро зоне.

Грчки министар финансија Јанис Варуфакис прекорен је јер није понудио коначну листу економских реформи, неопходних да би Грчка добила новац који ће јој помоћи да остане солвентна и избегне потенцијални излазак из евро зоне.

Пре само два месеца, Грчка је обезбедила да добије преостали новац из пакета помоћи међународних кредитора од 7,2 милијарде евра, али само уколико спроведе реформе, које ће усагласити обе стране.

У наредним данима, међутим, од Атине се очекује да представи пуну листу реформи.

„Јуче смо разговарали о плану А, о једином плану, јер нема плана Б, Ц, Д или Е. Постоји само један план, а то је Грчка у еврозони, Грчка у Европи”, истакао је министар финансија Француске Мишел Сапин.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле рекао је да нема смисла улазити у разговоре о плану Б, али је такође приметио да историја има начин да реши ствари на изненађујући начин.

Он је чак подсетио на 1989. када су било какви разговори о уједињењу Немачке сматрани „лудошћу”, а само годину дана касније Берлински зид је пао и Немачка је била уједињена у октобру 1990.

Мада је признао да су његове колеге „нервозне”, Варуфакис је приметио да је дошло до напретка по питањима приватизације, реформе пореског система, правосуђа и администрације у његовој земљи.

Све стране су се, међутим, сложиле да сат откуцава.

Следећи могући датум за договор могао би бити 11. мај, када се поново састану министри еврозоне, и само дан након што доспева велика исплата Грчке Међународном монетарном фонду (ММФ).

„Морамо брже да се крећемо, јер време истиче, ту су финансијске тешкоће, баш као и обавезе. Грчка мора да остане у еврозони”, оценио је европски комесар за економију Пјер Московици.

Грчка се од почетка рецесије у мају 2010. ослања на пакет помоћи ММФ, Европске централне банке и земаља еврозоне од 240 милијарди евра.

За узврат, неколико узастопних грчких влада морало је да уведе оштре мере штедње и економске реформе, које су наишле на велико противљење становништва, јер, мада су те мере биле усредсређене на побољшање јавних финансија, оне су такође угрозиле економију и изазвале рекордну незапосленост.

Текућа влада, којом доминира левичарска Сириза, изабрана је у јануару на обећањима да ће окончати такозване мере штедње. Њен фокус је на борби против корупције, реформи јавног сектора и побољшању порозног пореског система.

Становиште које преовладава на тржишту је да ће споразум бити постигнут на време да Грчка избегне банкрот, али само када притисак на њу постане неиздржив, на пример, када влада остане без новца да плати дугове или банке почну да остају без депозита, због повлачења новца забринутих штедиша.

Оцењује се да је овонедељна одлука грчке владе да узме вишак новца из општина и државних предузећа попут болница и националних галерија највероватније куповина времена.

Прописом, који су грчки посланици формално одобрили јуче, могло би, према независним проценама, да буде натегнуто две милијарде евра, којима би биле покривене обавезе Атине које доспевају у мају, укључујући и оно што треба да плати ММФ.

(Бета)  

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер