четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Европска комисија: Успорен привредни раст Србије, раст БДП може достићи 3,2 одсто у 2017.
Хроника

Европска комисија: Успорен привредни раст Србије, раст БДП може достићи 3,2 одсто у 2017.

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 27. јул 2017.

 Европска комисија је у најновијој економској анализи истакла да је "опоравак Западног Балкана у првим месецима 2017. настављен, мада је раст (Бруто домаћег производа - БДП) био спорији него у том раздобљу прошле године и то нарочито у Србији која је најјача економија региона".

ЕК, међутим, указује нарочито на опоравак и битнији раст индустријске производње у Србији у мају и јуну и процењује да би раст БДП-а Србије могао достићи 3,2 одсто, док је у 2016. био 2,8 процента.

У Србији је, како се објашњава, у првом тромесечју раст привреде био 1,2 одсто у односу на исти период 2016, захваљујући потрошњи домаћинстава и извозу, "мада је тај раст осетно успорен у односу на претходна три месеца због изузетно хладне зиме која је нарочито погодила енергетику и инвестиције".

Комисија у Бриселу је у "кључне догађаје" у првим месецима овде године уврстила Економски финансијски дијалог ЕУ и Западног Балкана и Турске и подвлачи да је "Србија позвана да настави консолидацију буџета и реструктурацију државних предузећа, као и да поспеши ефикасност енергетског сектора, спроведе мере смањивања ненаплативих дугова и подстакне коришћење домаће валуте".

Такође указује на то да је Међународни монетарни фонд истакао резултате Србије у побољшавању макроекономске и буџетске ситуације, али затражио такође да српска влада настави реформе и ухвати се у коштац с преосталим слабостима и структурним проблемима.

Комисија у Бриселу додаје да је уравнотежење буџетских трошкова и прихода настављено и процењује да би ове године буџетски дефицит у Србији могао са минус 1,3 у прошлој години бити сведен на минус 0,5 одсто, будући да је у првим месецима ове године буџетски вишак износио 23 милијарде динара, односно 0,5 одсто процењеног годишњег БДП.

 Српски извоз је од јануара закључно с мајем ове године порастао за 13,4 одсто, али је и увоз осетно био већи и то за 14,4 одсто, па је трговински дефицит повећан за 18 процената у раздобљу јануар-фебруар и достигао је милијарду и 790 милиона евра, односно пет одсто процењеног годишњег БДП, наводи ЕК.

Стопа незапослености је сведена на 14,6 одсто у односу на прво тромесечје прошле године, а запосленост је достигла 44,2 одсто расположиве радне снаге. Европска комисија напомиње да је инфлација нешто порасла и у априлу 2017. је достигла стопу од 4 одсто, мада је у мају поново нешто успорена.

Такође наводи да је БДП у региону растао захваљујући инвестицијама и приватној потрошњи, док је удео извоза у увозу и даље био слаб.

Дефицит трговинског биланса је "кључни изазов за већину земаља Западног Балкана", предочава Комисија у Бриселу.

Тај дефицит је, додаје се, достигао распон од 12 одсто БДП у Србији, па до 19 процената и више у Македонији, Албанији и Босни, док је био преко 38 одсто на Косову и Црној Гори.

ЕК упозорава да "упркос напретку у буџетској консолидацији, забрињава и даље велики јавни дуг у већини земаља региона".

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер