Европска банка за обнову и развој: Србији потребне снажније реформе, јер се очекује да ће у овој години раст бити успорен

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) сматра да су Србији потребне снажније реформе, јер се очекује да ће у овој години раст бити успорен на 3,5 одсто, показао је најновији Извештај о транзицији који је у Београду представио главни економиста те банке Сергеј Гуриев.

Аналитичари ЕБРД су оценили да још постоје значајни фискални ризици по српску економију који произлазе из великих, нереформисаних друштвених предузец́а, док реформе у јавном сектору и Пореској управи напредују прилично споро.

Продуктивност радника у Србији, како је наведено приликом представљања извештаја ЕБРД, још је мања од 20 одсто од просека у ЕУ.

Према извештају, поред реформи у јавном сектору, за даљи напредак српске економије неопходно је и додатно побољшање пословног окружења, а малим и средњим предузећима је потребан бољи приступ финансијама, као и транспарентна правила и једнака примена.

Из ЕБРД наводе да би тај сектор имао велике користи од развоја небанкарских финансијских институција и побољшаних пракси везаних за порезе, укључујуц́и поједностављене пореске процедуре, ниже парафискалне намете и бољу предвидљивост пореских одлука и услуга.

Поред тога, сматрају, потребни су додатни напори да се подрже тржишне трансакције ненаплативих кредита.

Потенцијалним инвеститорима потребно је олакшати приступ информацијама о постојећим ненаплативим кредитима, побољшати вансудска реструктурирања и повец́ати ефикасности судских процеса.

Истакнуто је и да је Србија је постигла значајну фискалну консолидацију у протеклих неколико година, уз подршку аранжмана са ММФ-ом, а након година дефицита, забележен је фискални суфицит, а јавни дуг је почео да опада.

Извештај о транзицији се бави и миграцијама као посебном темом која је битна у многим земљама у којима ЕБРД улаже, укључујуц́и и Србију, наводећи да стопе међународних миграција у регијама ЕБРД-а расту од 1990. и стално су више од глобалног просека.

Извештај закључује да побољшање пословног окружења и квалитета јавних услуга може значајно смањити жељу људи да емигрирају.

Истовремено, извештај говори и о позитивним аспектима емиграције, јер док у кратком року емиграција смањује продуктивност фирми у земљи порекла, она дугорочно подстиче трансфер знања и подржава иновације. Делимично као резултат тога, нове чланице ЕУ сужавају јаз у односу на развијене економије у погледу квалитета и броја патената.

(Бета)