среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Европска банка за обнову и развој: Балканске земље морају диверзификовати енергетске изворе и окренути се америчком гасу
Хроника

Европска банка за обнову и развој: Балканске земље морају диверзификовати енергетске изворе и окренути се америчком гасу

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 30. март 2015.

Европска банка за обнову и развој, у својој анализи, истиче како земље западног Балкана морају диверсификовати енергетске изворе, а као најбоља алтернатива руском гасу наводи се изградња лучког терминала за амерички гас.

Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Албанија, Македонија и Косово могли би имати улогу у побољшању енергетске сигурности не само тог дела, већ и остатка Европе, и то изградњом терминала за течни гас (ЛНГ), наводи ЕБРД.

Енергетска сигурност је једна од области о којима се у Европској унији највише расправља, посебно јер се процењује да ће потребе за енергијом у идућих десет година повећати за више од 30 одсто.

Немачки часопис Енергиеwенде недавно је објавио чланак у којем је низ водећих стручњака из енергетике навео како имамо велики потенцијал и како верују да би БиХ и земље Балкана ускоро могле извозити (обновљиву) енергију у Европу. Уз то истичу како би улагања западне Европе у ово подручје могла довести до резултата од којих бисмо сви имали користи.

Земље западног Балкана налазе се на раскршћу енергетског певозног правца исток – запад.

Регион се истовремено суочава са задацима трансформације своје привредне перспективе и енергетске инфраструктуре, а тај процес резултира јединственим приликама које би требало да искористимо.

Брисел је ЛНГ терминал на Крку и гасовод који би гас водио све до Пољске прогласио стратешким, док су САД Хрватску оцениле потенцијалним, кључним европским енергетским чвориштем.

У Босни и Херцеговини не постоји државна стратегија. Федерација БиХ је заинтересирана за спајање на хрватске и европске гасоводе, док се у Републици Српској и даље противе изградњи конектора према Хрватској и инсистирају на Јужном току.

Основни проблем БиХ је, према ЕБРД-у, то што су прошле године, па и деценију, у којима се није довољно улагало у постојећу инфраструктуру, а због изузетно спорог спровођења реформи онемогућен је развој ових потенцијала.

Због украјинске кризе се сада на балканске земље све више гледа као на потенцијални транзитни регион за снадбевање Европске уније гасом, што има утицај и на развој гасне инфраструктуре у региону.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер