четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Евробарометар: Око 80 милиона грађана ЕУ живи у сиромаштву
Хроника

Евробарометар: Око 80 милиона грађана ЕУ живи у сиромаштву

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 03. новембар 2009.

Београд -- Око 80 милиона грађана у државама Европске уније живи у сиромаштву, показују најновији подаци истраживања Евробарометра.

Рузултати су недавно представљени у Европској комисији Бриселу.Иако је становништво ЕУ међу најбогатијем на свету, 2010. година проглашена је годином борбе против сиромаштва, али и искључености сиромашних друштвених слојева јер истраживање установило да су сиромашни изложени социјалној изопштености јер немају могућности за запослење, образовање, становање и кориштење социјалних услуга.

"Наш систем социјалне заштите је један од најразвијенијих на свету, али упркос томе превише Европљана живи у оскудици. Говорећи о приходу, граница сиромаштва је 60 одсто просечне месечне зараде, а 'спод црте' је око 78 милиона људи или 16 процената становништва Европске уније", рекао је Владимир Шпидла, европски комесар за социјална питања.

Он је казао да један од десет Европљана живи у домаћинству у коме нико није запослен. Сталан посао, међутим, није увек сигуран механизам против сиромаштва, па тако за осам одсто житеља ЕУ чињеница да су у радном односу није довољна за пристојан живот.

У највећем броју земаља чланица европске двадесетседморице деца су најподложнија ризику од живота у беди, па је тако 19 одсто малишана изложено опасности од оскудице.

Од земаља чланица ЕУ, најгоре стање је у Румунији, Мађарској и Бугарској, док најнижу стопу сиромаштва бележе Шведска и Данска.

Без значаја није и фактор контекста и стандарда у држави, па се тако ниска примања у једној сматрају сасвим пристојним у некој мање имућној земљи.

"На основу испитивања која смо урадили у јулу и августу дошли смо до закључка да друштва са већим процентом сиромашних имају тенденцију нестајања средње класе. У њима се становници поларизују на најугроженији и најбогатији пол, па би због тога системска борба против немаштине помогла не само људима са дна друштвене лествице, него и свима осталима", кажу експерти.

Европска комисија је саопштила да је циљ ЕУ да у 2010. години промовише солидарност, равноправност и толеранцију и да се бори против стереотипа и нетрпељивости, тако да ће су 27 чланица ЕУ, као и на Исланду и у Норвешкој, бити одржано на стотине догађаја у склопу кампање, подизања јавна свести и скретања пажње националних влада на проблеме.

Око 73 одсто грађана ЕУ сматра да је сиромаштво раширено у њиховим земљама, док 89 одсто популације ЕУ захтева од својих влада да хитно стратешки решавају овај проблем.

Само у Данској, Шведској и на Кипру већина грађана сматра да у земљи сиромаштво није раширено, а тако тврди свега четири одсто Мађара, пет одсто Румуна и шест одсто Бугара.

Више од половине испитаних сматра да је незапосленост главни узрок сиромаштва, а нешто мање од 50 одсто верује да су кључни разлог за ширење сиромаштва недовољне зараде.

Међу осталим често поменутим узроцима су недовољно велике пензије и социјална примања, као и превелики трошкови становања и здравствених услуга.

Већина испитаних грађана ЕУ, око 54 одсто, такође верује да је сиромаштво препрека за одржавање пријатељских веза, док је чак девет од 10 рекло да сиромашни немају прилику за проналажење пристојног становања.

Стопа сиромаштва на основу прихода по глави становника креће се од 10 одсто у Чешкој и Холандији до више од 20 одсто у Бугарској, Летонији и Румунији, док је у осталим земљама негде између.

Према мишљењу грађана ЕУ, у ризичне групе које могу бити жртве евентуалног ширења сиромаштва спадају незапослене, старије и недовољно образоване особе, затим болесне особе и зависници, самохрани родитељи, деца, емигранти, жене и Роми.

Сиромашни Европљани представљају и најкритичнију групу када је у питању насиље и злостављање у породици.

Европски комесар Владимир Шпидла упозорио је да број од 80 милиона сиромашних обухвата око 19 милиона деце која живе без приступа потребној роби и услугама, као и да петина грађана ЕУ има лоше услове становања.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер