петак, 17. септембар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Еуростат: Највећи проценат гојазних међу становништвом Хрватске и Малте, Србија на 18. месту од 30 европских земаља
Хроника

Еуростат: Највећи проценат гојазних међу становништвом Хрватске и Малте, Србија на 18. месту од 30 европских земаља

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 29. јул 2021.

Прекомерну тежину има 55 одсто грађана Србије, што је незнатно више од европског просека који износи 53 одсто и према овим подацима наше становништво је на 18. месту од 30 земаља Европе.

Ово показују подаци Еуростата за 2019. годину за земље Европе за које та агенција бележи статистику.

Међу становништвом Европске уније, 53 одсто грађана има прекомерну тежину, а највећи проценат гојазних је међу становништвом Хрватске и Малте.

Чак 65 одсто грађана ове две земље има прекомерну тежину, према подацима Еуростату за 2019. годину.

Најмање гојазних у Италији, Француској и Луксембургу

Најмањи проценат људи са прекомерном тежином регистрован је у Италији (46 одсто), Француској (47 одсто) и Луксембургу (48 одсто), али је он и даље близу ЕУ просека.

Тежину која се сматра "нормалном" одржава 45 одсто одраслих грађана држава ЕУ одржава, док се код 53 одсто она сматра прекомерном. За 36 одсто грађана сматра се да су у стању пред гојазност, док је 17 одсто у некој од фаза гојазности; благој, тешкој или екстремној.

Гојазност обрнуто пропорционална образовању

Еуростат наводи и да се разлике у прекомерној тежини виде и у односу на ниво образовања, што је тај ниво већи, број прекомерно тешких се смањује (59 одсто код грађана са нижим образовањем, 54 одсто код оних са средњим и 44 одсто код високообразованих људи).

Слично је и код гојазности, грађани са најнижим степеном образовања су и најгојазнији (20 одсто), нижи ниво забележен је код грађана са средњим нивоом образовања (17 одсто), док је најмање гојазних међу високообразованим људима (11 одсто).

(Данас) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер