четвртак, 24. мај 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Еурактив: Сурогат материнство постало светски бизнис, зарада око пет милијарди долара годишње
Хроника

Еурактив: Сурогат материнство постало светски бизнис, зарада око пет милијарди долара годишње

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 13. фебруар 2018.

 Сурогат материнство постало је светски бизнис од кога се, како се процењује, заради око пет милијарди долара годишње, али та област још није правно регулисана на исти начин у свим земљама.

Мали број европских држава дозвољава алтруистичко сурогат материнство, а комерцијално је легално у свега неколико земаља на свету. Противници, међутим, тврде да се тиме крше права детета које постаје предмет трговинских уговора. Међународна конференција, чији је Европска унија члан, проучава ту област и ради на међународном споразуму који би разрешио правне нејасноће.

Директорка канцеларије за ЕУ у међународној организацији за људска права АДФ интернешенел Софија Кјуби оценила је у ауторском тексту за ЕУРАЦТИВ.цом да ЕУ мора да се укључи у прављење таквог споразума и осуди и ограничи праксу сурогат мајки чије су, како наводи, главне жртве деца.

„Сурогат агенције, клинике, адвокати и доктори искористили су бизнис продаје сперме и јајних ћелија, стварања ембриона изван материце и њихове имплантације у изнајмљену материцу и обезбеђивања бебе ‘намераваним’ родитељима“, написала је Кјуби.

Хашка конференција о међународном приватном праву, међународна институција која има 82 члана, укључујући ЕУ и све њене чланице, проучава правна питања која се односе на ту област, посебно међународне уговоре о сурогат материнству, а њени адвокати раде на нацрту међународног споразума који би решио питања сурогат уговора и родитељства.

„Особе које креирају политике ЕУ не смеју ни прећутно ни експлицитно да дозволе да се настави пракса чије су главне жртве рањива деца“, сматра Кјуби.

Према њеним речима, парови који желе да склопе уговоре са сурогат мајкама суочавају се с бројним правним питањима и озбиљним проблемима с обе стране, посебно када постоји међународни елемент, јер се пракса сурогат материнства на различити начин уређује од земље до земље.

Мањи број земаља дозвољава комерцијално сурогат материнство, а међу њима су Индија, Украјина и Русија. Неке земље, као што су Велика Британија и Холандија, легализовале су “алтруистичко”, односно некомерцијално сурогат материнство.

Та област, иако није регулисана, практикује се и прећутно толерише у Белгији и Пољској, а потпуно је забрањена у Немачкој, Аустрији, Шпанији, Француској и још неким земљама, као и у Србији.

Нова конвенција, ако буде усвојена, биће од посебног значаја за чланице ЕУ јер ће им пружити важну оријентацију за тренутно веома различите законе о том питању.

Европски суд за људска права већ је имао неколико случајева сурогат материнства у које су били укључени родитељи из чланица ЕУ и трећих земаља.

Парови из Француске и Италије, где је сурогат материнство незаконито, закључили су уговоре са сурогат мајкама у трећој земљи. Када су желели да се врате у своју земљу са „својим“ дететом, њихове државе их нису признале као правне родитеље.

Кјуби напомиње да су сурогат материнство и усвајање два фундаментално различита приступа родитеља која желе децу.

„Усвајање је засновано на конкретним потребама већ постојећег детета, а сурогат материнство је фокусирано на жеље одраслих у вези са будућим дететом“, каже Кјуби.

Према њеном мишљењу, проблем са сурогат материнством је што је „најслабија страна“, дете, изложено најгорим могућим исходима.

„У међународном праву не постоји ‘право на дете’ и Европски суд за људска права је више пута истицао одсуство таквог права у својој судској пракси“, навела је Кјуби.

Међународни споразум, сматра Кјуби, не треба да решава техничке правне конфликте који су резултат нелегалних међународних уговора о сурогат материнству, него треба да заштити рањива људска бића да не би постала предмет уговора или „роба у трговинској размени“.

Кјуби додаје да се у случајевима сурогат материнства крши низ права детета, као што је право да буде рођено и да одрасте у својој биолошкој породици, право на поновно спајање породице, право да одржава односе с оба родитеља и право да буде заштићено од продаје или трговине људима.

Као негативан пример споразума о сурогат материнству, Кјуби је подсетила на случај пара из Аустралије којем је сурогат мајка с Тајланда носила близанце. Када је утврђено да једно дете има Даунов синдром, родитељи су тражили да абортира, што је она одбила, а када су бебе рођене, Аутралијанци су узели само здраво дете.

Још један проблем који може да се појави јесте да чак шесторо људи може да полаже право на дете – генетски родитељи – донатори сперме и јајних ћелија, биолошки родитељи – мајка сурогат и њен супруг који би у већини земаља био признат као отац, и „намеравани“ или правни родитељи.

„То ствара хаотичну ситуацију која угрожава бројна међународна људска права“, навела је Кјуби.

Међународна конвенција, према њеном мишљењу, треба да осуди сваку врсту сурогат материнства као праксу која крши људска права и подрива људско достојанство и да уведе оштре казне за оне који омогућавају склапање међународних договора о сурогат материнству, укључујући агенције за посредовање, клинике, докторе и адвокате.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли верујете да ће се сазнати ко је убио Оливера Ивановића?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер