ЕУ предлаже смањење броја медија у Србији

У Србији постоји превише медија, квалитет њиховог садржаја је на ниском нивоу, и средства која су им на располагању су премала, један је од закључака Медијске студије, чији су творци инострани експерти које је ангажовала Европска унија.

Постојеће стање на медијској сцени у Србији је неодрживо и мора се мењати законским и инстититуционалним реформама, оцењује се у извештају начињеном на основу компаративне анализе медијских сцена у Србији, Немачкој, Аустрији и Данској.

Једна од последица неуређеног стања на медијској сцени јесу и веома ниске плате у медијима, што, према мишљењу експерата, може угрозити уређивачку независност и снизити етичке стандарде у новинарству. Извештај садржи поглавља: локални и регионални медији, национални јавни и приватни емитери, регулаторна тела, дигитализација, медијски садржаји и медији са јавном финансијском подршком, а документ је прошао и правну анализу у ЕУ како би се утврдило да ли су предложени модели у складу са европским стандардима.

Када је реч о локалним и регионалним медијима, у студији се констатује да је постојећи концепт да држава, односно локалне власти, може имати власништво над локалним или регионалним медијем "подложан критици" будући да не постоји у ЕУ.
У документу се, зато, препоручује укидање државног власништва над локалним и регионалним медијима и предлажу иновативни начини финансирања медија који би обављали ту улогу.

Творци извештаја сматрају да је Србија премала и да је њена економија недовољно развијена да би имала постојећи број телевизија са националном покривеношћу, и констатују да у државамаа региона, поред јавног сервиса, функционишу свега једна или две комерцијалне телевизије.

Такво решење се препоручује и за Србију, с тим да би један или два комерцијална емитера требало да буду изабрани на својеврсном "натјецању лепоте", односно оцењивањем предложених програмских садржаја. Када је реч о Радио-телевизији Србије, као јавном сервису, анализа показује да је двоструки начин финансирања, посредством претплате и реклама, уобичајен у ЕУ, с тим да је начин наплате накнаде за праћење програма од грађана у Србији недовољно ефикасан.

У извештају се критикује и начин на који је у Србији устројен систем регулаторних тела, а као неки од недостатака у тој сфери констатовани су: нејасни критеријуми за издавање дозвола, непостојање регулативе за кабловске оператере, постојање политичког утицаја у регулаторним телима, преклапање надлежности...

Када је реч о дигитализацији телевизијских сигнала, која би у Србији требало да буде спроведена до априла 2012. године, констатовано је технички могуће постојање 32 дигиталне националне фреквенције, али оптимум осам канала како би квалитет слике био на ваљаном нивоу.

У Медијској студији се препоручује и да новинска агенција Тањуг буде трансформисана у невладину и непрофитну јавну институцију, у оквиру које ће бити основано експертско тело које ће омогућити да се направи дистинкција између садржаја и пројеката неопходних држави и оних који су тржишно оријентисани.

Држава би, према препорукама, када је реч о Тањугу, финансирала само онај део производње агенције који је некомерцијалне природе. Експерти које је ангажовала ЕУ указали су и на бројне друге проблеме - недоследно поштовање ауторских права и неефикасна наплата тантијема, недовољна развијеност кабловске инфраструктуре, превелики апарат Радио-телевизије Војводине с обзиром на њену гледаност...

Студија, о којој ће опсежна јавна расправа почети у септембру, данас ће у енглеској верзији бити доступна на веб-сајту Европске комисије, а следеће седмице биће објављена и верзија на српском језику.

На основу смерница које су постављене у овој студији, а након завршетка јавне расправе, биће начињена Медијска стратегија за трансформацију медијске сцене у Србији.

Данашњем представљању Медијске студије присуствоваали су представници Министарства културе, Европске комисије и ОЕБС-а, као и медијских организација и удружења.

У Србији је регистровано 937 јавних гласила - новина, сервиса новинских агенција, радио и телевизијских програма и интернет јавних гласила, подаци су Агенције за привредне регистре (АПР).

Према подацима, до почетка марта, регистровано је 56 интернет јавних гласила, 496 новина, 184 радио програма, 19 сервиса новинских агенција, 96 телевизијских програма и једно гласило за слепе, односно звучни часопис за слепе и слабовиде "Одјек".

Од 496 новина регистровано је, између осталог 72 месечника, шест двонедељника, 20 дневних новина и 83 недељника.

(Танјуг)