Ентони Блинкен сведочио у Сенату о повлачењу САД из Авганистана: Џозеф Бајден самостално доноси тактичке стратешке одлуке на основу информација које добија од надлежних агенција

ВАШИНГТОН — Амерички државни секретар Ентони Блинкен изјавио је, током претреса пред Одбором за међународне односе Сената америчког Конгреса, да амерички председник Џозеф Бајден јавно износи искључиво сопствене ставове, да самостално доноси стратешке одлуке на основу информација које добила од надлежних агенција.

Председник самостално доноси одлуке у случајевима који су у његовој надлежности. Постоје стотине хиљада одлука које се доносе и реч је о значајним стратешким одлукама. Тактичке одлуке доносе се у сарадњи са агенцијама које су за то надлежне

Током дебате са секретаром Блинкеном Џејмс Риш, републикански сенатор из државе Ајдахо, инсистирао је на постојању неименоване стране у Белој кући која је, наводно, у могућности да прекине говор председника Бајдена и да утиче на одлуке које доноси - тврдећи да је то очигледно у извештајима појединих медија.

"Председник самостално доноси одлуке у случајевима који су у његовој надлежности. Постоје стотине хиљада одлука које се доносе и реч је о значајним стратешким одлукама. Тактичке одлуке доносе се у сарадњи са агенцијама које су за то надлежне", појаснио је Блинкен.

"Председник говори веома јасно. Дуго га познајем и знам да свако ко покуша да га неовлашћено прекине - неће дуго задржати свој посао", указао је Блинкен.

У уводним обраћањима - двојица највише рангираних чланова комитета демократа Боб Менендез и републиканац Џејмс Риш повлачење америчких снага и евакуацију означили су дебаклом.

Менендез је споразум који је Трампова администрација постигла са талибанима означио преваром сатканом од лажи.

"На основу споразума Сједињене Државе сагласиле су се са ослобађањем 5.000 талибанских затвореника - од којих су многи били тврдолинијаши који су се брзо вратили на бојно поље", истакао је Менендез, наводећи детаље о којима је секретар Блинкен говорио током претреса пред Одбором за спољне послове Представничког дома.

Критички оријентисана била је и Џин Шахин, демократска сенаторка из Њу Хемпшира дугодишња заступница права и напретка авганистанских жена и девојака, рекавши да су председници и чланови Конгреса у време обе администрације одговорни за тренутну ситуацију.

"Престанимо са лицемерјем о томе ко је крив", истакла је сенаторка - осврћући се на учинак бившег председника Доналда Трампа и државног секретара Мајка Помпеа за које је рекла да су са талибанима преговарали о мировном споразуму, мимо авганистанских власти, без икакве гаранције о поштовању мањинских права.

„Желим да знам где су бес и згражавање били када су препуштали права жена и девојака“, рекла је Шахин.

У одговору, Блинкен је прецизирао да ће ускоро бити именован високи званичник који ц́е надгледати америчку политику према авганистанским женама и девојкама.

У одговорима републиканским и демократским члановима током претреса државни секретар је рекао да је споразум који је фебруара 2020. администрација бившег председника Доналда Трампа постигла са талибанима везала руке сктуелном председниоку Бајдену - као и брз и неочwкиван колапс авганистанских власти и тамошњих безбедносних снага.

"Чак ни најпесимистичније процене нису предвиђале да ће владине снаге у Кабулу да доживе пропаст док су снаге САД још биле присутне. Требало је да буду усредсређене на то шта ће се дешавати након одласка САД - од септембра", прецизирао је државни секретар Блинкен.

Почетак претреса

У уводним речима Блинкен је поновио део навода које је изнео у понедељак на седници Одбора за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса - одржане истим поводом.

Прецизирао је да је актуелни председник Џозеф Бајден, преузимањем мандата наследио споразум који је његов претходник Доналд Трамп постигао са талибанима.

До јануара 2021. талибани су остварили свој најјачи војни положај од 11. септембра 2001. Да Бајден није испунио обавезу свог претходника, напади на наше снаге и на наше савезнике би се наставили и започели би талибански напади широм земље на велике градове Авганистана

"Као део тог споразума, претходна администрација инсистирала је да авганистанске власти ослободе 5.000 талибанских заробљеника - укључујући и неке врховне ратне заповеднике. Смањила је наше војно присуство у Авганистану на 2.500 војника. Заузврат, талибани су пристали да прекину нападе на америчке и партнерске снаге и да се уздрже од претњи већим градовима Авганистана", указао је Блинкен у уводном обраћању.

Блинкен је рекао да су након постизања споразума талибани наставили свој, како се изразио, марш ка удаљеним контролним пунктовима, селима и окрузима, као и путевима који повезују градове.

"До јануара 2021. талибани су остварили свој најјачи војни положај од 11. септембра 2001. Да Бајден није испунио обавезу свог претходника, напади на наше снаге и на наше савезнике би се наставили и започели би талибански напади широм земље на велике градове Авганистана", рекао је Блинкен у уводним речима током претреса који се одржава пред Одбором за међународне односе Сената америчког Конгреса.

TUNE IN: Watch live and in-person testimony from @SecBlinken at today’s #SFRC hearing on the United States’ withdrawal from Afghanistan: https://t.co/vDaHNZMy1E pic.twitter.com/Rl2DnKMUpN

— Senate Foreign Relations Committee (@SFRCdems) September 14, 2021

Амерички државни секретар истакао је и да администрација председника Бајдена наставља настојања како би помогла америчким грађанима који желе да напусте Авганистан.

"Са њима смо у сталном контакту - сваком је додељен тим који нуди конкретне смернице и инструкције. Поједини са којима смо били у контакту одбили су да буду на првим летовима због здравствених проблема који су их онемогуц́или у путовању. Наставиц́емо да помажемо сваком Американцу који жели да напусти земљу, као и Авганистанцима према којима имамо посебну обавезу. Као што смо учинили и у случају са другим земљама у које смо евакусали амбасаду и стотине и хиљаде америчких грађана", указао је Ентони Блинкен током претреса.

Дан раније амерички државни секретар је током петосатне седнице Блинкен је одговарао на питања демократских и републиканских чланова Одбора за спољне послове Представничког дома.

Између осталог рекао је и да је америчка администрација наследила рок, али не и план, мислећи на временски рок до 1. маја текуће године, за повлачење америчких трупа из Авганистана - који је нова америчка администрација на челу са Џозефом Бајденом продужила до 31. августа.

Републикански чланови Конгреса и поједине демократе критиковали су америчког председника Бајдена и његове поступке приликом повлачења војних трупа, евакуације америчких држављана и хиљада грађана Авганистана које су америчке снаге ангажовале као преводиоце и саветнике.

Део чланова Конгреса критковао је и начин прикупљања обавештајних података јер није било предвиђено брзо напредовање талибана и колапс авганистанске владе - при чему је председник Ашраф Гани напустио земљу и добио политички азил у Уједињеним Арапским Емиратима.

Критике су посебно биле изражене након погибије тринаест америчких војника у самоубилачком нападу на аеродрому у Кабулу у данима повлачења. Одговорност за напад преузела је Исламска држава-Хорасан, авганистанска подружница терористичке групе која дјелује на Блиском истоку.

Анкете америчких гласача показују да Бајден има широку подршку грађана за одлуку о окончавању, како га је означио, вечног рата у Авганистану, али не и за начин на који се повлачење одвијало.

Интервенција у Авганистану започета је током администрације Џорџа Буша Млађег 2001. као обрачун са терористичком групом Ал-Каида која је организовала и спровела терористичке нападе на територији САД 11. септембра 2001. Скоро 3.000 људи погинуло је у САД у нападима отетим америчким путничким авионима.

Председник Бајден је повлачење означио изузетним успехом – бранећи одлуку о окончању америчког рата у Авганистану, рекавши да неће пренети одговорност за управљање америчким војним ангажманима на петог америчког председника.

(Глас Америке)