четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ендре Пап: Очекујем да ће усвајањем Статута цела Србија признати ВАНУ
Хроника

Ендре Пап: Очекујем да ће усвајањем Статута цела Србија признати ВАНУ

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 08. новембар 2009.

Нови Сад – Владајућа већина у покрајинском парламенту не планира да избрише из предлога статута Војводине одредбу да покрајина оснива Војвођанску академију наука, мада то не предвиђа Нацрт закона о утврђивању надлежности. Академија, за чије постојање опозиција и даље тврди да је антиуставно, обновила је рад још пре петгодина и исто толико постоји и ради у Новом Саду, подсећа за „Политику” председник ВАНУ др Ендре Пап. Он очекује да ће усвајањем статута у јавности коначно бити скинута анатема са те установе.

„Очекујемо да ћемо усвајањем статута бити признати у целој Србији. У току кампање која је вођена против нас, заборављало се на велику традицију ВАНУ. Наиме, пред велику скупштину Матице српске 1922. године дат је и проглас за оснивање покрајинске војвођанске академије, а у послератним годинама Скупштина Војводине је 20. јуна 1979. донела Закон о ВАНУ. Заборавља се и да су и неки садашњи чланови огранка САНУ у Новом Саду потекли из наших редова”, каже Пап.

На кога ту мислите?

Па, прва послератна ВАНУ је основана 1979. године и то уз помоћ Српске академије наука и уметности, а наредних година у чланство ВАНУ изабрани су и Богдан Брукнер, Олга Хаџић, Јанош Херцег, Чедомир Попов, Зоран Ковачевић, који је садашњи секретар огранка САНУ у Новом Саду.

Да ли данас имате било какву сарадњу са њима?

Институционална сарадња не постоји, иако смо је више пута нудили. Судећи по полемикама у штампи, управо је огранак САНУ пружао највећи отпор нашем постојању. Данас појединачно сарађујемо са неким академијама, и то је све.

Ипак, прича се да вас покрајина не раздваја, бар не када је новац у питању?

Наш основни извор финансирања су средства за која, по пројекту, конкуришемо код покрајинског секретаријата за науку. За разлику од нас, Огранак САНУ средства добија мимо конкурса. Покрајина нам покрива и трошкове закупа две просторије у Музеју револуције, а део средстава за рад добијамо из Фонда академика Богумила Храбака.

Да ли усвајањем статута очекујете боље дане и у вези са питањем финансирања, али и статуса академије?

Знате, време је да престане ова политизација академије. Због својих специфичности Војводина треба да има своју академију. У Немачкој, рецимо, постоје врло јаке регионалне академије. Ми већ сарађујемо са универзитетима у Новом Саду, Суботици, бројним научним установама у покрајини, али и у Словачкој, Мађарској, Аустрији, Украјини, и не видим разлог да не наставимо тако.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер