уторак, 07. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Емануел Макрон Бајдену: Ако се настави политика „Најпре Америка“, ЕУ ће завести мере под геслом „Купујмо европско“
Хроника

Емануел Макрон Бајдену: Ако се настави политика „Најпре Америка“, ЕУ ће завести мере под геслом „Купујмо европско“

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 29. новембар 2022.

 Француски председник Емануел Макрон стиже у посету свом америчком колеги Џозефу Бајдену с главном поруком да ће и Европска унија завести мере под геслом"Купујмо европско” ако Вашингтон осетно не умањи протекционизам кроз Закон о сузбијању инфлације (ИРА), што је у ствари још јачи наставак политике „Најпре Америка” коју је завео бивши шеф Беле куће Доналд Трамп, преноси Бета.

Макрон ће, уз симболичну посету Њу Орлеансу, граду коју су Французи основали 1718. у тадашњој француској територији Луизијани, настојати да смањи, изглади трвења која међу савезницима с две стране Атлантика постоје и око све већег уверења да Европа постаје губитник у украјинском рату.

Јер, сматрају медији и аналитичари у ЕУ, Америка сад економски стоји боље од Европе, масовна продаја америчког оружја европским савезницима и Украјини је снажно ојачала америчку индустрију, Вашингтон је главном улогом у украјинском рату стекао и битне геополитичке предности.

Док Америка није осетила никакве последице због западних санкција Русији и, штавише, не само да је самодовољна кад су у питању енергенти, већ свој течни гас продаје Европи три пута скупље него што га плаћају амерички потрошачи, како примећује француски недељник „Експрес”.

Макрон треба да добије и додатна уверавања да Вашингтон не наставља баш Трампову политику вредновања искључиво америчких интереса, нарочито кад је у питању мимо знања Париза и Берлина склопљени одбрамбени споразум САД, Велике Британије и Аустралије на индо-пацифику, као и „нож у леђа”, како су то оквалификовали француски званичници, нагодба с Аустралијом да раскине уговор о куповини француских и набави америчке подморнице.

У анализама у ЕУ се посебно указује на неспојивост прокламоване воље Вашингтона да јача стратегијско партнерство с Европом и садашњег протекционизма који САД спроводе кроз закон о сламању инфлације, од које су изузети Канада и Мексико, а што сужава простор за улазак европских производа и инвестија на америчко тржиште.

Суштински проблем за Европљане су огромне, слободном тржишту опречне америчке субвенције домаћој привреди од равно 370 милијарди долара, што директно угрожава поштену конкуренцију.

А европске владе и пословни кругови сад страхују да ће јефтинија енергија, мања инфлација и бољи услови привући светске и европске фирме да селе своју производњу у Америку.

Јер између ЕУ и САД, које чине 46 одсто светске трговине, још није склопљен споразум о слободној трговини, управо зато што се ломе копља око тога које привредне гране и „осетљиве индустрије” би ипак биле под домаћом заштитом.

Један саветник француског председника Макрона је изјавио да ће „бити јако важно да Вашингтон пристане да ублажи последице закона ИРА”.

Немачки канцелар Олаф Шолц је оценио да америчке огромне субвенције „извитоперују слободну трговину”, док је француска премијерка Елизабет Борн изјавила да Европа нема куд већ да и она државним средствима и субвенцијама покрене енергетски и еколошки преображај и сузбије инфлацију.

Француска премијерка је после разговора са Шолцом и немачким министром економије Робертом Хабеком изјавила да треба увести политику и закон „Купуј европско”.

Берлин је с тим у вези ипак знатно опрезнији, јер много веће инвестије има Немачка него Француска у америчку привреду, посебно кад је реч о аутомобилској индустрији и енергетици.

Министри трговине Европске уније су на управо окончаном заседању затражили да европска предузећа, баш као канадска и мексичка, буду изузета од америчког закона ИРА којим су уведене и више царине и квоте за увоз, упозоривши да су тиме „посебно европска аутомобилска индустрија и производња батерија за возила тешко погођене”.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер