четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Елмар Брок: Односи са Косовом остаће немачки услов за придруживање Србије ЕУ
Хроника

Елмар Брок: Односи са Косовом остаће немачки услов за придруживање Србије ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 10. децембар 2011.

Брисел – Немачка је инсистирала на напретку у сарадњи Београда и Приштине, јер не жели да се Европској унији понови „неки нови подељени Кипар” са нејасним границама, каже немачки европарламентарац Елмар Брок из Хришћанско демократске уније Ангеле Меркел. За „Политику” овај утицајни немачки политичар је рекао да је он био за то да се Србији на јучерашњем самиту ЕУ да статус кандидата за чланство у Европској унији, али да је већина у његовој странци сматрала да је још рано.

„Србија ће морати да реши проблем са Косовом, односно недефинисаност њене границе и регионалне сарадње. Критеријуми јесу строжи, јер Европска унија не жели да јој се догоди да добије ’неки нови Кипар’. И критеријуми за приступање Хрватске били су строжи, јер нисмо желели да нам се понови ’нека нова Румунија и Бугарска’ са нерешеним проблемом корупције”, казао је Брок. „Односи са Косовом ће остати немачки услов за придруживање Србије. Србија ће морати да одреди границу са Косовом”.

На коментар да је Србија још далеко од чланства у ЕУ, Брок је казао да ће питање Косова бити услов од којег Немачка неће одустати, будући да зна искуства две Немачке која се могу применити на Србију и Косово.

Брок признаје да ће јучерашња одлука највероватније утицати на политичку ситуацију у Србији, којој ускоро предстоје парламентарни избори.

„Баш због тога што ће ова одлука вероватно довести до пораста национализма и евроскептицизма у Србији, био сам за то да се сада Србији да кандидатура”, рекао је Брок.

„Политикин” дипломатски извор у Савету ЕУ казао је да јучерашња одлука лидера ЕУ уопште није лоша како се то можда чини из Београда. Према речима овог саговорника, који је инсистирао на анонимности, одлука је могла бити гора, односно било је могуће да Европски савет оцени да Београд не доприноси регионалној стабилности.

„Мислим да је ова одлука веома добра, јер се поздравља допринос Београда сарадњи са Приштином, при чему се одређује поприлично кратак рок за следећу процену стања. За само мање од два месеца Савет министара ће одлучивати о давању кандидатуре Србији и то је, по мени, веома позитиван резултат самита”, казао је овај извор.

Према речима уреднице спољнополитичке рубрике бечког дневника „Стандард” Аделхај Велфл, очигледно је да ће будући кораци у европским интеграцијама зависити од степена до којег ће Београд моћи да „управља” Србима на Косову.

„Тотално је апсурдно да Србија, са једне стране, треба да напусти ’паралелне институције’, а с друге стране, да управља Србима на северу Косова, што значи да мора да се умеша. Осим тога, постоји доста конфузије око фактичке способности Србије да уради обе ствари. Сматрам да они који треба да преузму одговорност не схватају да време брзо пролази и да цео процес постаје ризичан”, казала је за „Политику” Велфлова.

Она је оценила да, с прагматичне тачке гледишта, није толико важно да ли је Србија добила статус кандидата јуче или за неколико месеци, али да је, са симболичко-политичког гледишта, недавање кандидатуре лоше не само за Србију већ и за цео регион.

„То је знак ’стоп’ за процес проширења. И то повећава страховања да ће грађани Србије бити још разочаранији као и да ће се смањити њихово поверење у ЕУ. С друге стране, ова ситуација показује да морају да буду пронађена веома јасна и одржива решења за север Косова која ће задовољити Европску унију. И ово је прилика да се буде одбачен ирационални осећај жртве и да се ближе сагледа шта се дешавало осамдесетих и деведесетих година. У дебати о северу Косова и односима Београда и Приштине ово је део анализе који недостаје”, сматра Велфлова.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер