Ekstremne klimatske promene mogući uzrok sukoba u budućnosti

Kad temperature rastu češće su suše, vreli talasi i poplave, uopšte sve vrste ekstremnih situacija i dotle nezabeleženih vremenskih prilika, upozorava Nevil Nikols, australijski stručnjak za klimu s Univerziteta Monaš u Melburnu, a prenosi Rojters.

To može da izazove haos na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda, sličan onom iz 2007. i 2008. godine, kada su cene hrane bile na rekordnim vrednostima (doduše obilno naduvane i aktivnošću špekulanata). Pa ipak se ovih dana beleži zastoj pa i nazadovanje u globalnim pregovorima o ograničavanju emisije gasova s efektom staklene bašte u atmosferu.

Poljoprivreda je samo jedna od žrtava ekstremnih vremenskih prilika, ali činjenica da milijarde ljudi zavise od pouzdanosti i dostupnosti tržišta agroprodukata, povećava izglede da baš klimatske promene ubrzo postanu uzrok konflikata. Britanski stručnjak Nik Robins je ovih dana izneo procenu da bi klimatske promene mogle da izazovu smanjenje proizvodnje žitarica u zemljama članicama G20 za 8,7 odsto do 2020, ukoliko se ne preduzmu opsežne akcije za prilagođavanje ekstremnim vremenskim prilikama.

Kada se uzme u obzir očekivani rast populacije u navedenoj grupi zemalja, proizvodnja žitarica po stanovniku bi se u narednih deset godina smanjila za 11,9 do 16,1 odsto, upozorava Robins.

Efekti ekstremnih vremenskih prilika na useve tek polako počinju da se razumeju. Mnogi naučinici su doskora predviđali da će rast globalnih temperatura imati za posledicu povećanje proizvodnje hrane u severnim oblastima. Pri tom nisu uzimali u obzir efekte suša i polava, ni manjih prinosa zbog preteranog rasta temperatura. Po rečima DŽeja Galidža, iz vašingtonskog Pju centra za globalne klimatske promene, u ovoj oblasti je svetski naučni kadar ozbiljno omanuo.

Uprkos zapanjujućem napretku nauke o klimi poslednjih decenija, izučavanje uticaja klimatskih prilika na poljoprivredu je u znatnoj meri zapostavljeno, ističe Galidž.