Ekonomski stručnjaci upozoravaju na slabosti u stabilizacionom planu EU

Ekonomski stručnjaci upozoravaju na slabosti i nedorečenosti u stabilizacionom planu EU.

Ministri finansija zemalja evrozone pokušali su danas u Briselu da zaokruže do sada dogovorene mere za zaustavljanje finansijske krize. Istovremeno, ekonomski stručnjaci upozoravaju da još uvek ima dosta nedorečenosti, što plan čini slabim i što se, uostalom, ogleda u rekordno lošem položaju eura u odnosu na dolar.

Nije neophodno biti ekonomski ekspert pa zaključiti da ni odluka evropskih lidera o formiranju stabilizacionog fonda, ni predlog Komisije o snažnijoj kontroli ekonomskog prostora eurozone i cele Unije nisu bili dovoljni da vrate poverenje finansijskog tržišta. Eksperti, poput eksperta ING banke u Briselu, Karstena Brzeskog, to i potvrđuju:

"Vidimo da postoji još nejasnoća, nedovoljno pojašnjenih detalja. Tu je i evropski problem - suviše različitih glasova i mišljenja. Čujemo evo i predsednika Nemačke savezne banke koji na svoj način tumači odluku da Evropska centralna banka otkupljuje državne akcije. Za njega je to izlaz samo u kritičnim situacijama, korak koji mora biti ograničen, faktički nikada ne preduzet. Takav komentar je samo stvorio nesigurnost na tržištu oko toga da li je Evropska centralna banka zaista voljna da otkupljuje državne akcije".

Finansijski stručnjaci tvrde da je stvaranjem Evropskog finansijskog stabilizacionog fonda zaista sav raspoloživi novac na stolu i da je sada stvorena sigurnosna mreža za države poput danas Grčke, sutra Španije, Portugala, Italije... Međutim, ništa od željenih efekata neće biti ostvareno ukoliko ne bude suštinske fiskalne konsolidacije, razumnog i umerenog trošenja, budžeta ne kakve bi želele, već mogle imati države članice:

"To je sada zaista ključno pitanje. Plan bi trebalo da bude početak kraja krize, ali samo u slučaju da zemlje poput Portugala ili Španije zaista počnu sa fiskalnom konsolidacijom i da su drugačije od Grčke. Još uvek stvari mogu krenuti nizbrdo, a to će se desiti ukoliko ove zemlje ne sprovedu konsolidaciju svojih finansija. Sve se sada vrti oko toga... Preduzeli smo korake, uspostavili fond ali nismo rešili ključni problem dovođenja u red  javne potrošnje na nacionalnim nivoima. Ukoliko Portugal ili Španija ne dovedu u red javnu potrošnju tokom nekoliko narednih godina, tada će se vlade gušiti u dugovima, neće biti u stanju da vraćaju kredite i to bi bio scenario najgore vrste," kaže ekonomski expert ING Banke u Briselu, Karsten Brzeski.

U kritičnoj grupi, Španija i Portugal su već objavili plan štednje koji predviđa kresanje plata u administraciji, ali i smanjenje penzija i socijalnih davanja te povećanje poreza. Portugal se nada smanjenju duga za polovinu, a Španija da će u naredne dve godine uštedeti 15 milijardi, a poslednja se sa planom štednje oglasila i Italija, koja bi, ukoliko se realizuje oštro stezanje kajša, u državnoj kasi za dve godine zadržala gotovo 28 milijardi evra.

Valuta Evropske unije u padu

Uzdrmane evropske berze počele su danas da se oporavljaju, nakon što je zabrinutost u vezi sa evropskom dužničkom krizom nanela štetu azijskim berzama i oborila vrednost eura na najniži nivo u poslednje četiri godine.

Do pada vrednosti eura je došlo uprkos činjenici da je Evropska centralna banka sastavila paket za spasavanje ekonomija u vrednosti od hiljadu milijardi dolara, dok evropske zemlje rade na smanjenju troškova kako bi smanjile svoj dug.

Investitori su očigledno bili ohrabreni pozitivnim vestima od nekih velikih kompanija, što je doprinelo neznatnom povećanju vrednosti eura.

(VOA)