четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Економисти: Влада задужује будуће генерације
Хроника

Економисти: Влада задужује будуће генерације

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 09. фебруар 2011.

Српска влада, немоћна да створи привредни амбијент који би доносио новац, посеже за очајничким позајмљивањем новца од комерцијалних банака јер су оне једине које још желе да држави повере новац.

Клизање у дужничку дубиозу почело је у новембру прошле године кад је Влада одлучила да рупу у буџету закрпи са 250 милиона евра позајмљених од КБЦ банке, Нове кредитне банке Марибор, Еуробанке ЕФГ, Војвођанске, Хипо Алпе Адрија и Ерсте банке, и банака које су дале заједничку понуду - Интеза, Уникредит, Рајфајзен и Сосијете женерал.

"Како је то било довољно само за непуна два месеца, јер је државна каса у месечном минусу између 50 и 150 милиона евра, кренули су у нови дуг", каже економиста Миодраг Здравковић.

Нови зајам је још већи, чак 295 милиона евра се зајми од Сосијете женерал банке, али стручњаци упозоравају да ће и тај новац бити брзо спискан, а државу, односно пореске обвезнике ће довести на границу дозвољеног јавног дуга.

Са преко 11 милијарди евра држава је већ на нивоу задужености од 41 одсто, па се полако ближимо граници дозвољеног јавног дуга од 45 одсто. На све то синдикати јавних система траже новац који им по договорима с Владом припада, али којег нема.

Неће бити ништа ни од очекиваних 1,4 милијарди евра од продаје Телекома Србије јер држава продаје само 31 одсто акција, за шта може да очекује 860 милиона евра.

"Не могу да нађем ниједно рационално објашњење да се дозвољава да 700.000 људи ради непријављено, да ти послодавци буду нелојална конкуренција послодавцима који буџет редовно пуне", каже Драган Матић, председник индустријског синдиката металаца Србије.

Један од излаза за Владу могао би да буде нови аранжман са ММФ-ом јер постојећи истиче у априлу, али је проблем што ММФ не даје новац за потрошњу, већ за девизне резерве и приде тражи од државе да се одговорно понаша према новцу пореских обвезника, што није било блиско ниједној досадашњој влади у Србији.

Нико не сме да пита

Банке воле да дају држави новац јер је она добар дужник, за разлику од грађана или предузећа, сматра економиста Миодраг Зец. 

"Невероватно је да нико Владу не сме ни да пита шта се догодило с кредитима за почетни бизнис. Нико нам из Владе није објаснио како је могуће да она позајмљује од банака новац по камати од 13 одсто, а онда га прослеђује грађанима по један одсто. Познато је да свако четврто предузеће не враћа дугове банкама, а могу само да мислим колико је кредита који се не враћају држави",  каже Зец.

(Вести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер