Ekonomisti: Banke ruše dinar da poskupe kredite

Beograd - Evro najviše raste oko 1. u mesecu, baš kada banke određuju iznose mesečnih rata za kredite u evropskoj valuti. Ekonomisti tvrde da to nije nimalo slučajno.

Ekonomisti objašnjavaju da na rast evra početkom meseca, istina, utiče plaćanje obaveza koje su kompanije napravile tokom prethodnog meseca, ali navode da u svemu ima i uticaja poslovnih banaka.

"Iako nemam dokaza za to, rekao bih da banke manipulišu kursom. Oko 1. u mesecu, kada dospevaju rate, one oslabe dinar i na taj način ostvare fin prihod. Iako to nije jedina stvar koja utiče na kurs evra, banke su te koje ga još poguraju", siguran je ekonomista Zoran Popov.

Sa njim se slaže i njegov kolega Goran Nikolić koji objašnjava da "kurs koji važi 1. u mesecu formira se prethodnog dana, a činjenica je da se uvek poslednjeg dana u mesecu privode kraju poslovi i obavlja plaćanje dugovanja, uvoza i slično. Zbog toga se logično javlja povećana tražnja za devizama. Razlog, naravno, može da bude i namera samih banaka da utiču na kurs".

"Pet vodećih banaka u Srbiji hipotetički uvek može da se ponaša tako da smanjuje ponudu i povećava tražnju na kraju meseca i samim tim podiže kurs. Iako ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da banke to rade, vrlo je moguće da je tako", ističe Nikolić.

On navodi da bi Narodna banka Srbije mogla intervencijom da spreči takve manipulacije, ali da bi je to koštalo.

"Takva situacija poslovnim bankama dobrodođe, jer kada se zarada poveća i za jedan procenat u samo jednom danu, napravi se veoma lepa suma. Dovoljno je pogledati samo razliku između prodajnih i kupovnih kurseva kod banaka, pa vam je sve jasno", navodi Nikolić.

S druge strane, u bankama krivicu svaljuju na preduzeća koja obavljaju redovna plaćanja krajem meseca. "To je posledica velikog broja transakcija na tržištu u istom smeru, odnosno devize se uglavnom kupuju, jer preduzeća masovno otplaćuju dugovanja ka inostranstvu krajem meseca i plaćaju uvoz", objašnjava glavni ekonomista Hipo banke Jasna Atanasijević.

Bankama od provizija 15 miilijardi dinara

Beograd - Ianko preciznih podataka za prvih devet meseci još nema, može se konstatovati da su banke kroz provizije za svoje usluge zaradile više od 15 milijardi dinara.

Banke ovde imaju širok asortiman usluga koje nude, ali sve to podrazumeva i značajan broj naknada, koje se klijentima naplaćuju.

Ti troškovi obično nisu, kako se to kaže, transparentni, praktično su nevidljivi za korisnika koji dođe na šalter. Mnogi ih zovu “skriveni troškovi”.

Obično u procentualnom iznosu te provizije za usluge predstavljaju samo trenutno mali trošak, međutim, naplaćuju se mesečno, znači stalno, što u dužem periodu uopšte nije zanemarljiva i beznačajna suma.

Pravni osnov banaka za ubiranje provizije za usluge uopšte nije sporan. Praktično, plaćanje tih usluga je neminovno i samo je pitanje u kojoj je banci nešto jeftinije, mada tu nema pravila pa su kod različitih usluga i provizije sasvim neujednačene. I najčešće je situacija takva da ako je jedna vrsta usluga besplatna ili se sasvim malo plaća, onda je neka druga, za vas neznatna stavka, kasnije u zbiru, mesečnom ili godišnjem, priličan trošak.

Na primer, gotovo sve banke nude besplatno otvaranje tekućeg računa, ali većina banaka i ne spominje, obično to piše sitnim slovima u ugovoru (tako da na to klijenti najčešće uopšte ne obrate pažnju), da se održavanje naplaćuje čak i do 300 dinara mesečno.

Posebno je važno pogledati gde su kolike provizije kada je neophodno takozvano virmansko plaćanje, odnosno, kada treba da se plati bilo koji račun u banci. Što veća suma, to je veća i provizija, odnosno, veća razlika od banke do banke.

(Pres, Blic)