четвртак, 20. јун 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Економисти: Банке руше динар да поскупе кредите
Хроника

Економисти: Банке руше динар да поскупе кредите

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 17. новембар 2010.

Београд - Евро највише расте око 1. у месецу, баш када банке одређују износе месечних рата за кредите у европској валути. Економисти тврде да то није нимало случајно.

Економисти објашњавају да на раст евра почетком месеца, истина, утиче плаћање обавеза које су компаније направиле током претходног месеца, али наводе да у свему има и утицаја пословних банака.

"Иако немам доказа за то, рекао бих да банке манипулишу курсом. Око 1. у месецу, када доспевају рате, оне ослабе динар и на тај начин остваре фин приход. Иако то није једина ствар која утиче на курс евра, банке су те које га још погурају", сигуран је економиста Зоран Попов.

Са њим се слаже и његов колега Горан Николић који објашњава да "курс који важи 1. у месецу формира се претходног дана, а чињеница је да се увек последњег дана у месецу приводе крају послови и обавља плаћање дуговања, увоза и слично. Због тога се логично јавља повећана тражња за девизама. Разлог, наравно, може да буде и намера самих банака да утичу на курс".

"Пет водећих банака у Србији хипотетички увек може да се понаша тако да смањује понуду и повећава тражњу на крају месеца и самим тим подиже курс. Иако не могу са сигурношћу да тврдим да банке то раде, врло је могуће да је тако", истиче Николић.

Он наводи да би Народна банка Србије могла интервенцијом да спречи такве манипулације, али да би је то коштало.

"Таква ситуација пословним банкама добродође, јер када се зарада повећа и за један проценат у само једном дану, направи се веома лепа сума. Довољно је погледати само разлику између продајних и куповних курсева код банака, па вам је све јасно", наводи Николић.

С друге стране, у банкама кривицу сваљују на предузећа која обављају редовна плаћања крајем месеца. "То је последица великог броја трансакција на тржишту у истом смеру, односно девизе се углавном купују, јер предузећа масовно отплаћују дуговања ка иностранству крајем месеца и плаћају увоз", објашњава главни економиста Хипо банке Јасна Атанасијевић.

Банкама од провизија 15 миилијарди динара

Београд - Ианко прецизних података за првих девет месеци још нема, може се констатовати да су банке кроз провизије за своје услуге зарадиле више од 15 милијарди динара.

Банке овде имају широк асортиман услуга које нуде, али све то подразумева и значајан број накнада, које се клијентима наплаћују.

Ти трошкови обично нису, како се то каже, транспарентни, практично су невидљиви за корисника који дође на шалтер. Многи их зову “скривени трошкови”.

Обично у процентуалном износу те провизије за услуге представљају само тренутно мали трошак, међутим, наплаћују се месечно, значи стално, што у дужем периоду уопште није занемарљива и безначајна сума.

Правни основ банака за убирање провизије за услуге уопште није споран. Практично, плаћање тих услуга је неминовно и само је питање у којој је банци нешто јефтиније, мада ту нема правила па су код различитих услуга и провизије сасвим неуједначене. И најчешће је ситуација таква да ако је једна врста услуга бесплатна или се сасвим мало плаћа, онда је нека друга, за вас незнатна ставка, касније у збиру, месечном или годишњем, приличан трошак.

На пример, готово све банке нуде бесплатно отварање текућег рачуна, али већина банака и не спомиње, обично то пише ситним словима у уговору (тако да на то клијенти најчешће уопште не обрате пажњу), да се одржавање наплаћује чак и до 300 динара месечно.

Посебно је важно погледати где су колике провизије када је неопходно такозвано вирманско плаћање, односно, када треба да се плати било који рачун у банци. Што већа сума, то је већа и провизија, односно, већа разлика од банке до банке.

(Прес, Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер