Хроника

"Економист": Владимир Путин би могао да надјача НАТО

Штампа
уторак, 13. март 2018.

Оно што би више требало да брине ЕУ од разметања нуклеарним оружјем је огромна конвенционална сила Русије која се развија на Балтику, пише "Економист".

Како лист наводи, Путин је својим годишњим обраћањем нацији и говором о нуклеарној ракети неограниченог домета, која гарантовано може да избегне америчку противваздушну одбрану, добио насловнице које је желео, иако "нема ничег новог у томе да Русија може да уништи САД нуклеарним оружјем, као ни назнака да ће се нешто променити на том фронту".

Међутим, оно што би Европу више требало да брине је све већа руска сила која се развија на Балтику, наводи се у тексту објављеном 8. марта. Према већини параметара, НАТО је у предности над Русијом, међутим, реалност на терену могла би да буде другачија.

Како лист наводи позивајући се на наводе "РАНД" корпорације, експерти тврде да Русија сада има значајну локалну супериорност у односу на НАТО у случају било каквог сукоба близу њених граница.

Снаге НАТО када би биле на окупу, биле би превелике да се Русија са њима избори, али у раним стадијумима сукоба, макар током првих месец дана, а можда и дуже, Алијанса би била надјачана.

У протеклој деценији, настала је разлика између западних снага и њихових руских колега у погледу развоја, наводи британски лист.

Чланице НАТО-а су се прилагодиле операцијама против побуњеника у земљама као што је Авганистан, реконструкцијом лакалних експедиционих снага, док се Русија концентрисала на обнављање мобилних снага и ватреног оружја за брзе и снажне ударе на противника.

У оквирима напора за војном реформом који су уследили након слабог учинка у рату у Грузији 2008. године, Русија је професионализовала своје снаге, опремила их савременим тешким наоружањем и усавршила их честим великим војним вежбама и искуствима у борбама у Украјини и Сирији.

Оно што брине командире НАТО-а је велика борбена моћ коју Русија може да концентрише у врло кратком року у балтичком региону.

Према наводима "РАНД-а", уколико би дошло до тенковске борбе, Русија би бројно надјачала НАТО у односу 5,9 према један, у пешадијском 4,6 према један, а у артиљерији чак 270 према нула.

И док би НАТО имао значајну предност у ваздуху, ефикасност авиона би се брзо смањила када се суоче са најснажнијом противваздушном одбраном на свету, наводи лист.

Предности Русији, како је наведено у тексту, доприноси и могућност коришћења интерних линија саобраћаја како би брзо повећала своје снаге. С друге стране, НАТО није сачувао своју транспортну инфраструктуру из времена Хладног рата, мостови не могу да поднесу тежину тенкова, а пруге нису намењене вагонима за тешко наоружање.

НАТО има много простора да унапреди конвенционално одвраћање, наводи се, али се поставља питање да ли је Алијанса способна да се на то фокусира.

Чланице НАТО-а са југа Европе више брину о приливу миграната, Француска се бори против побуне у Сахелу, у новом немачком коалиционом споразуму питање оружаних снага је на 156. од 177 страна, а Путинови приоритети су много другачији, пише "Економист".

(Танјуг)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]