Екатерина Ентина: Русија никад није наметала Србији своју политичку вољу, Путину не смета да Србија уђе у ЕУ; Западна аргументација за Косово, 100 одсто легитимише Крим

 Ако бих рекла да за Русију није проблематично што је премијерка Србије Ана Брнабић јавно декларисана као геј и прозападно оријентисана, то би било против моје савести, али би и супротан одговор био очигледно претеривање, каже Екатерина Ентина.

Русија је пре четири године донела Закон о забрани пропагирања хомексуализма, а сада ће њени највиши званичници морати да сарађују са премијерком Србије (државе која је њен највећи савезник на Балкану), која је јавно декларисана као геј. Питали смо Екатерину Ентину, професорку Националног истраживачког универзитета "Висока школа економије" из Москве и стручњака за Балкан, да ли ће ту бити проблема?

- Сваки премијер мора да брине о интересима свог народа, а очување добрих, пријатељских односа између Срба и Руса, њихово појачавање је у интересу наших народа. Тако отворено декларисана “нетрадиционална оријентација” Ксавеа Бетела, премијера Луксембурга, није сметала његовом састанку са Владимиром Путином у Сочију и дискутовању о свим горућим питањима и проналажењу узајамног разумевања.

Путин и још неки руски званичници више пута су рекли да Русија нема ништа против уласка Србије у ЕУ. Да ли је то заиста тако?

- Заиста је тако. Почетком двехиљадитих полазили смо од перспективе чланства свих земаља Балкана у ЕУ и подржавали смо је. Слична позиција је и сада. Она одговара и стратешким интересима руског бизниса у региону и политичким елитама. Верујемо да је криза у односима Русије и ЕУ привременог карактера и потребни смо једни другима у сваком погледу. Сигурни смо да ће се завршити период конфронтације који не удара толико по руским, колико по европским позицијама.

Русија јесте савезник Србије, бар кад је реч о Косову, о уласку КиМ у међународне институције, као што су УН, Унеско, Интерпол... Шта би то морало да се деси да Русија престане да брани српске интересе?

- Преферирала бих да чујем сасвим другачије питање: шта треба радити да се не деси нешто тако? Одговор је очигледан. Веома пажљиво поступамо према нашем посебном односу, пријатељству, припадности истој цивилизацији. То је колосално богатство. Њега не треба траћити. Супротно, треба га умножавати. У економији треба користити сваку прилику, сваку разумну идеју да би се повећала сарадња. У војно-политичкој сфери треба полазити од тога да нико други неће обезбедити нашу безбедност, тврду и меку, ако не ми сами.

Шта Србија даје Русији у замену за подршку? Да ли је реч о искреном пријатељству или о интересима?

- Безусловно то има везе и са пријатељством и са интересима. Једно је неодвојиво од другог. Србија без обзира на комплексност међународног лавирања пружа Русији политичку подршку. Прво што се не прикључује антируским санкцијама, а одлични примери су и оснивање Канцеларије за сарадњу са Русијом и Кином и рад који се активирао у оквиру међувладиних контаката. Постоје и многа друга питања због којих Србија заузима искључиву позицију у региону.

Ко има већи утицај на Србију - Запад или Русија?

- Формално - Запад. На страни САД-а и ЕУ су изузетан политички утицај и реални инструменти за његову реализацију, економско присуство које не ради увек за истинску економску модернизацију земље, много чешће за интересе искључиво Запада. Русија је трећи економски и политички, скоро једини међународни играч који доследно подржава Србе и нема за свој задатак доминацију у региону. Русија никад није наметала Србији своју политичку вољу.

Шта би се догодило када би се Србија одлучила за чланство у НАТО? Како би реаговала званична Русија?

- Одлично знате како би одговорили на ово питање наша војна лица, политичари, руководство. Нећу уместо њих то да понављам. Време је да се заврши бизарна политика конфронтације на континенту која штети свима. Треба се вратити ка руској понуди о стварању реалног заједничког система и обавезати за озбиљно разматрање перспективе склапања споразума о европској безбедности који смо неколико пута нудили нашим западноевропским партнерима.

Аргументација за Косово 100 одсто легитимише Крим

Да ли се између Крима и Косова може повући паралела?

- Да није било Косова и оне политике која је до њега довела, ни Крима не би било. Аргументација коришћена за оправдање Косова, посебно у меморандумима САД-а и Велике Британије предатих Међународном суду УН-а, 100 одсто легитимише Крим. Демантовати и дискутовати о томе је просто бескорисно.

(Блиц)