Хроника | |||
ЕК одобрила Украјини милијарду и 800 милиона евра, државе "Источног партнерства" не могу рачунати и на пријем у ЕУ |
петак, 22. мај 2015. | |
Европска комисија је у Риги, на самиту ЕУ и шест некада совјетских земаља, одобрила финансијску подршку од милијарду и 800 милиона евра Украјини. Ипак кључна порука скупа је да ће се јачати економско партнерство, уз реформе владавине права и јачања демократије, али државе Источног партнерства не могу рачунати и на пријем у ЕУ. То су нагласили и неки од лидера Уније на данас окончаном заседању, а немачка канцеларка Ангела Меркел је објаснила да "Источно партнерство није оруђе за ширење ЕУ, већ за приближавање Унији", иако се Пољска и балтичке чланице ЕУ залажу да се перспектива пријема у ЕУ отвори и Украјини, Молдавији и Грузији. Истакнуто је да ће, после Молдавије, Украјина и Грузија моћи да рачунају на либерализацију визног режима ЕУ, мада су неке чланице ЕУ према томе веома уздржане јер страхују од масовног прилива миграната, нарочито из Украјине. У завршном саопштењу са сусрета на врху ЕУ и Азербејџана, Белорусије, Грузије, Јерменије, Молдавије и Украјине, објављеном у Риги и Бриселу, заобиђено је помињање односа с Русијом, јер су Белорусија и Јерменија биле изричито против тога. Али, наглашено је "суверено право сваког партнера да се слободно определи" и подвучено је да су "акти против Украјине и догађаји у Грузији ; показали да се на европском континенту у 21. веку не може сматрати да су осигурана темељна начела територијалног интегритета у оквиру међународно признатих граница". У документу се казе да "ЕУ подржава територијални интегритет, независност и суверенитет свих својих партнера" и додаје да су "учесници самита снажно подржали напоре за смањивање затегнутости и политичко решење за независност, суверенитет и територијални интегритет Украјине". Вође ЕУ и шест држава Источног партнерства су "поново истакли интерес за јачање енергетске безбедности, одрживости и конкурентности, као и за јачање и обезбеђивање снабдевања из разних извора". Они су подвукли намеру да "продубе билатералну и мултилатералну сарадњу у области енергије" и "посебно указали на улогу Азејбеџана и других земаља, укључујући Грузију, у изградњу Јужног гасног коридора и проширивање Јужнокавкаског гасовода, као и Трансанадолијског гасовода и Трансјадранског гасовода”. (Бета) |