Ејуп Ганић негира жртве у Добровољачкој

Сарајево - Члан ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић, против кога Тужилаштво БиХ води истрагу у случају "Добровољачка", поручио је данас новинарки Радио телевизије Републике Српске (РС) да се "ослободи четништва" када га је на сесији "Круга 99", организованој поводом хапшења Јована Дивјака у Бечу, упитала ко је убио 42 војника ЈНА у Добровољачкој улици 1992. године.

"У Добровољачкој улици 1992. године погинуло је пет војних лица и један цивил. Ова млада дјевојка, којој су у главу турили да је више, понавља ову глупост. Користите интернет, научите да читате, будите дио Европе, пред вама је вријеме да постанете европски, а не да живите у изолацији", рекао је Ганић.

Учествујући на сесији Асоцијације независних интелектуалаца "Круг 99" о теми "Јован Дивјак - парадигма БиХ", Ганић је рекао да је оптужница Србије против бившег ратног генерала Армије БиХ Јована Дивјака који је ухапшен 3. марта на аеродрому у Бечу, фалсификат.

Предсједник ратне Скупштине такозване Републике БиХ Мирко Лазовић мишљења је да су Дивјак и Ганић жртве политичког насиља Србије, која, како је рекао, не жели да одустане од својих циљева из 1992. године, а то је да се у БиХ водио етнички рат.

"Дивјак је с једне стране жртва политичког насиља Србије, а с друге неспособности и нерада индституција у БиХ које су давно требале да заврше овај случај", оцијенио је Лазовић, тврдећи да је Хашки трибунал утврдио да "није било злочина у Добровољачкој улици" и да би и случају "Дивјак" требало примијенити "исти рецепт који је важио за Ганића".

Члан ратног Предсједништва БиХ Мирко Пејановић рекао је да је хапшење Дивјака посљедица низа грешака институција БиХ, али и политике Србије.

"Србија има двије политике - међудржавни споразуми, којим се лигитимише да испуњава услове да се приближава ЕУ, а друга је она политика којом се додворава националистичким снагама, унутар које се заснивају политички мотивисани судски процеси", сматра Пејановић.

Предсједник "Круга 99" Сулејман Реџић каже да независни интелектуалци данашњом сесијом желе да "поставе коначну дијагнозу о стварном и небезбједносном стању у БиХ", додајући да је хапшење Дивјака "индикатор дестабилизације, како у БиХ, тако и у региону".

Некадашњи генерал ЈНА, а потом и генерал такозване Армије БиХ Јован Дивјак ухапшен је 3. марта на аеродрому у Бечу на основу потјернице коју је за њим расписала Србија због кривичног дјела ратни злочин против рањеника и заробљеника. Оптужен је за ратне злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године, када су у нападу на колону ЈНА која се повлачила из града убијена 42 припадника ЈНА, 73 рањена, док их је 215 заробљено.

Аустријски суд одредио му је у петак екстрадициони притвор од 14 дана.

Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ оптужених за овај злочин. Међу лицима са потјернице су Ејуп Ганић, Стјепан Кљујић, Мустафа Хајрулаховић Талијан, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Хасан Ефендић.

Колону ЈНА у повлачењу у Добровољачкој напали су припадници "зелених беретки", које су биле у саставу Територијалне одбране, којом је командовао Хасан Ефендић, а његов замјеник био је Јово Дивјак. Територијална одбрана је била подређена тадашњем Предсједништву.

Тужилаштво БиХ од 2006. године води истрагу против 15 особа у случају "Добровољачка", али за сада још нико није оптужен за овај злочин.

(Срна)