Џулијан Асанж, дете цвећа

Донедавно је живео на аеродромима. Сада га тражи Интерпол и док ово читате, можда је већ у притвору Скотланд јарда. Стар 39 година. Несуђени је математичар и физичар, по занимању је хакер и медијски Робин Худ. Краде информације од моћних и даје их народу. Оптужују га да је силоватељ. Потиче из породице хипика. Као дете, селио се више од 30 пута у родној Аустралији.

Стога није ни чудно да Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, човек који је дигао на прсте многе владе овога света пуштајући њихова поверљива документа у јавност, и нема дом.

Увек ради у „бункеру“, затвореном и тајновитом месту, и убеђен је да га све време прате амерички и други шпијуни. Први пут када је од оснивања Викиликса 2006. направио већи пробој у светским медијима, живео је у сличном „бункеру“ на Исланду. Било је то марта ове године, у време ерупције вулкана Ејафјалајокул. Својим станодавцима представио се као новинар који је дошао да извештава о вулкану. Чим су добили кључеве, он и његова екипа почели су да повезују мрежу компјутера у стану, одакле ће у свет отићи брутална слика - снимак од пре три године, начињен у кокпиту хеликоптера „апач“ из кога су амерички војници убили 18 цивила, укључујући и два Ројтерсова новинара. Снимак је доспео на „Јутјуб“, а остало је историја.

Међутим, то је био тек увод у цунами који ће Асанж изазвати објављивањем поверљивих америчких депеша у којима је постало јасно да велика сила не само да не хаје за савезнике, већ их прислушкује, прати, зове смешним именима, чак трага и за њиховим ДНК. Његов „ексцес“ прети да изазове нови пожар на Средњем истоку, јер је откривено да су Саудијци од САД тражили бомбардовање Ирана. Наставак следи, будући да је већина докумената Викиликса сада у поседу „Њујорк тајмса“, „Шпигла“, „Гардијана“, „Ел Паиса“ и „Монда“, који их сукцесивно, данима, објављују. Следећа на реду је вероватно Банка Америке. Тврде да је у питању садржај хард диска једног од шефова банке, што је много већи изазов од, рецимо, упадања на „Yахоо“ имејл адресу Саре Пејлин. То је, очигледно, било само загревање.

Тврди да су сви његови помагачи волонтери. Најужи тим броји двадесет људи, и сви једни друге зову иницијалима. Шири круг помагача и донатора броји око 800 људи, али сем Џулијана, ни они не знају ко је све умешан у револуционарни пројекат Викиликс.

Сада Асанжу прети хапшење по оптужници за силовање две Швеђанке. Ток тог случаја је врло занимљив. Августа ове године, оптужбе за сексуални напад одбачене су после једног дана. Месец дана касније, шведски тужилац одлучује да поново отвори случај, а 24. новембра, у дану када је свет већ ишчекивао „скандалозне документе“, а Вашингтон већ алармирао своје „пријатеље у свету на депеше које ће вероватно угрозити поверење у САД као у партнере“, шведски суд одбија Асанжов захтев да му укину решење о притвору. Случај је стигао до Врховног суда Шведске.

Ма колико озбиљне биле оптужбе, Асанжа се то не тиче много и медије веома вешто користи да би пркосио својим “ловцима”. До синоћ се крио на непознатој локацији, верују - у Великој Британији, припремао нову акцију и дао интервју “Гардијану” због којег је оборен сајт листа. Није га оборила нека тајна служба, већ огромно интересовање интернет поклоника за оно што њихов нови гуру има да каже.

За Асанжа кажу да је енергичан, да мало једе, да не спава данима. “Може у тренутку савршено да се концентрише, али са друге стране заборавља баналне ствари као што је резервација авионске карте”, пише новинар “Њујоркера” Рафи Хачатуријан, који је са оснивачем Викиликса провео неколико недеља. Асанжова мајка је очигледно имала велики утицај на његов карактер. Са 17 година је спалила своје школске књиге, а веровала је и да формално образовање њеној деци “улива нездраво поштовање за ауторитете”. Џулијан је као тинејџер од мајке добио “комодор 64”, а неколико година касније постао је вешт програмер и хакер. Одувек је био активиста који је видео грешке система. Воли да чита Солжењицина, Кестлера и Кафку.

Оженио се веома млад, са 18 година, и из тог брака има сина. Са 20 година је први пут дошао у озбиљан сукоб са законом, због провале у систем канадске телекомуникационе компаније “Нортел”, али се извукао само са новчаном казном. У међувремену се развео и ушао у исцрпљујућу битку за старатељство над сином. Кажу да је то разлог његове потпуно седе косе у 40. години. Пре судске битке била је тамносмеђа.

Викиликсу ових дана стиже 10.000 докумената дневно. Питање је колики број њих је веродостојан, пошто се може замислити колико људи сада има интерес да преко Викиликса пласира лажи за сопствени рачун. Највећи изазов за Асанжа тако постаје не хапшење, већ - очување кредибилитета. Зато ће његови наредни потези открити да ли је реч о револуционару, једном у милијарду људи који ће свет учинити бољим местом, или антихероју чија ће се звезда угасити када нови скандал скрене поглед јавности на другу страну.

А тешко је не навијати за њега.

Јелена Тушуп

(Блиц)