Хроника

Џозеф С. Нај: Кина, Јапан и Трампова Америка

Штампа
понедељак, 08. октобар 2018.

 Кључно стратешко питање у источној Азији је пораст моћи Кине.

Неки аналитичари верују да ће Кина тражити такву врсту превласти у источној Азији која ће довести до конфликта. За разлику од Европе, источна Азија се никада није у потпуности помирила са решењима из тридесетих година прошлог века, а поделе које је донео Хладни рат су додатно ограничиле могућност помирења.

Сада је амерички председник Доналд Трамп покренуо трговински рат са Кином и преговоре са Јапаном који циљају на јапански трговински суфицит са Сједињеним Државама. Иако је недавна најава преговора одложила Трампову претњу о царинама против Јапана, критичари су забринути да би Трамп могао да погура Јапан ближе ка Кини, чији би председник Си Ђинпинг требало да се састане са премијером Шинзом Абеом касније овог месеца.

Равнотежа снага између Јапана и Кине се знатно променила током последњих деценија. У 2010, кинески бруто домаћи производ (БДП) је превазишао јапански мерено у доларима (иако Кина доста заостаје за Јапаном мерено у приходу по глави становника). Није лако присетити се тога да су пре нешто мање од две деценије многи Американци страховали да ће их претећи Јапан, а не Кина. У књигама је предвиђан Јапаном предвођен Пацифички блок који би искључио САД, па чак и могућ рат са Јапаном. Уместо тога, током администрације председника Била Клинтона, САД су поново успоставиле свој безбедносни савез са Јапаном, у исто време када су прихватиле успон Кине и подржале њен пријем у Светску трговинску организацију.

Почетком деведесетих, многи посматрачи су сматрали да ће америчко-јапански савез бити одбачен као реликт Хладног рата. Трговинске тензије су биле велике. Сенатор Пол Цонгас је током председничке кампање 1992. имао слоган „Хладни рат је завршен и Јапан је победио“. Клинтонова администрација је кренула критички настројена ка Јапану, али после двогодишњег процеса преговора, Клинтон и тадашњи премијер Рјутаро Хашимото су 1996. издали декларацију која је савез прогласила темељем стабилности у источној Азији након Хладног рата.

На дубљем нивоу је постојало незадовољство, иако је оно ретко отворено изражавано, а односило се на забринутост Јапана да ће бити маргинализован ако се САД окрену ка Кини. Када сам учествовао у преговорима око поновног успостављања савеза средином деведесетих, моје јапанске колеге су седеле преко пута стола украшеног националним заставама и ретко су о Кини расправљали званично. Али касније, уз пиће, они су питали да ли ће Америка пребацити свој фокус са Јапана на Кину када она ојача.

Таква забринутост није изненађујућа: када одбрамбени капацитети два савезника нису симетрични, она страна која је више зависна ће бити и више забринута о партнерству. Током година, неки Јапанци су тврдили да би Јапан требало да постане „нормална“ земља са што већим војним способностима. Неки стручњаци су чак предлагали да Јапан треба да одустане од неких својих антинуклеарних принципа и да развија нуклеарно оружје. Али такве мере би покренуле више проблема него што би их решиле. Чак и кад би Јапан предузео кораке да постане „нормална“ земља (шта год тај појам подразумевао), и даље не би изједначио моћ са САД или Кином.

Данас, Јапан има нове бриге у вези с тим да ће га Америка напустити. Трампова оријентација „прво Америка“ и протекционистичка политика представљају нови ризик по савез. Трампово повлачење из Транспацифичког партнерства је било ударац за Јапан. Иако је Абе вешто играо на Трампов его да би избегао конфликт, акутне несугласице су остале. То што је Трампова администрација наметнула царине на челик и алуминијум на основу националне безбедности је изненадило Абеа и подстакло забринутост у Јапану.

Трампова администрација је сугерисала да би амерички савезници у Азији требало више да раде на својој одбрани и отворено довела у питање вредност распоређених америчких снага. Неки аналитичари се питају да ли ће Трампови поступци приморати Јапан да се заштити од потенцијалних губитака и да се окрене ка Кини. Али то је мало вероватно у овој фази. Иако би такве опције могле да се разматрају, оне ће бити ограничене, с обзиром на забринутост Јапана због кинеске доминације. Савез са САД остаје најбоља опција – осим ако Трамп не оде много даље.

До сада, савез је остао изузетно јак. Абе је рано ступио у контакт са тада изабраним председником Трампом, саставши се са њим најпре у Трамповом торњу у Њујорку, а затим и током посета Вашингтону и у Трамповој резиденцији Мар-а-Лаго на Флориди. Односи између Абеа и Трампа омогућили су да Пентагон одржи блиску сарадњу када се ради о безбедносним питањима. Северна Кореја је допринела фокусирању пажње на савез и омогућила да Трамп убеди Јапан да САД стоје иза њега „100 посто“.

И Абе и Трамп су подржали стратегију „максималног притиска“ на Северну Кореју, радећи напорно да изграде међународну подршку санкцијама Уједињених нација. У међувремену, Јапан је најавио нову велику инвестицију у противракетни одбрамбени систем и учествовао у његовом заједничком развоју. С друге стране, Трампова изненадна промена става према севернокорејском лидеру Ким Џонг Уну после сингапурског самита у јуну подстакла је забринутост Јапана да ће се САД фокусирати на интерконтиненталне ракете, а занемарити ракете средњег домета које могу да погоде Јапан.

Трампова реторика о подели терета је такође изазвала забринутост. Иако су издвајања Јапана за одбрану мало изнад један одсто БДП-а, она представљају значајну подршку земље домаћина. Америчко министарство одбране процењује да јапанска влада плаћа око 75 одсто трошкова подршке америчких снага у Јапану. Само ове године, јапанска влада је издвојила 1,7 милијарди долара за поделу трошкова, две милијарде за престројавање америчких снага и 2,3 милијарде за различите врсте подршке заједници, поред осталих трошкова повезаних са савезом.

Као што је Клинтонова администрација схватила пре четврт века, успон Кине је створио равнотежу снага три земље у источној Азији. Ако САД и Јапан остану у савезу, могу да обликују околности са којима ће Кина морати да се суочи и да допринесу да се ублажи раст њене моћи. Али то ће зависити од тога да ли ће Трампова администрација успешно одржати америчко-јапански савез.

Аутор је професор на Универзитету Харвард

(Данас)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]