DŽordž Soroš: EU ne sme da sklapa kompromise o pravilima kojima je dodelu novca zemljama članicama uslovila poštovanjem vladavine prava

 Evropska unija ne sme da sklapa kompromise o pravilima kojima je dodelu novca zemljama članicama uslovila poštovanjem vladavine prava, a njen odgovor na izazov koji su joj zbog toga uputile Mađarska i Poljska, odrediće da li će opstati kao otvoreno društvo, privrženo vrednostima na kojima je osnovano, ocenio je američki milijarder i filantrop mađarskog porekla DŽordž Soroš.

Soroš, koji je predsednik uprave Soroš fonda i Fondacije otvoreno društvo, podseća da su Mađarska i Poljska uložile veto na višegodišnji budžet i Fond za oporavak EU zbog odluke da se dodela sredstava iz tih izvora uslovi poštovanjem vladavine prava.

"Iako te dve zemlje imaju najveću korist od budžeta, njihove vlade se žestoko protive uslovu vladavine prava koji je EU usvojila na zahtev Evropskog parlamenta. One znaju da su odgovorne za šokantno kršenje vladavine prava i ne žele da plate cenu", naveo je Soroš u autorskom tekstu za portal Prodžekt sindikejt (Project Syndicate), sa sedištem u Pragu.

Prema oceni Soroša, nije u pitanju apstraktna koncepcija vladavine prava kojoj se toliko protive mađarski premijer Viktor Orban i faktični vladar Poljske, šef vladajuće partije Jaroslav Kačinjski, koliko je za njih vladavina prava prepreka ličnoj i političkoj korupciji, prenosi portal EURACTIV.rs.

Soroš navodi da je veto "očajnička igra dvojice serijskih prestupnika" i "korak bez presedana" koji je izazvao konfuziju među članicama EU, ali da bliža analiza pokazuje da postoji način da se on zaobiđe.

"Odluka o vladavini prava je usvojena. U slučaju da ne bude saglasnosti o novom budžetu, stari budžet, koji ističe krajem 2020. godine, biče produžavan na godišnjoj osnovi. Mađarska i Poljska ne bi dobijale sredstva iz tog budžeta pošto njihove vlade krše vladavinu prava", pojasnio je Soroš.

Slično je, piše Soroš i sa Fondom za oporavak vrednim 750 milijardi evra, koji bi mogao da se koristi primenom procedure pojačane saradnje, što je predložio član Evropskog parlamenta i bivši belgijski premijer Gi Verhofstat.

Ta procedura dozvoljava da grupa od najmanje devet država EU stupi u tešnju integraciju ili saradnju u određenim oblastima, a cilj njenog uvođenja bilo je upravo prevazilaženje blokada u Uniji.

"Ako EU krene tim putem, veto Orbana i Kačinjskog bilo bi moguće zaobići", ocenio je Soroš, dodajući da je samo pitanje da li EU, "možda i pod vođstvom nemačke kancelarke Angele Merkel, može da smogne političku volju za to".

Soroš je u tekstu naglasio da je uvereni pristalica EU kao modela otvorenog društva izgrađenog na vladavini prava, a da je, pošto je poreklom mađarski jevrej, posebno zabrinut zbog situacije u Mađarskoj, u kojoj je kao filantrop aktivan već 30 godina.

(EURACTIV.rs-N1)