Џон Ситилидис: Економски проблеми су изазови за еврозону и читав Запад

“Због чега је евро угрожен баш у овом тренутку и да ли су европски финансијски заправо проблеми више политичке него економске природе”, била су нека од питања која је колега Бранко Микашиновић  поставио сараднику Института Вудро Вилсон, Џону Ситилидису.

Ситилидис: “Постоји неколико кључних разлога због којих је евро угрожен баш у овом моменту. Пре свега, многе земље еврозоне уочавају  да се не може имати ефективна монетарна унија без координисане фискалне политике. Наиме, очекује се да земље еврозоне, неједнаког економског развоја и друштвених норми, користе исту валуту, али да појединачне владе одлучују како да буџетски распоређују та средства, што изазива финансијски хаос у еврозони. С друге стране, овај економски и финансијски проблем се сада прелива и у политичку сферу. Лидери еврозоне мисле да знају шта треба учинити, а то је да претворе то подручје у неку врсту фискалне уније. Међутим, покушајте, на пример, да продате ту идеју парламентима земаља еврозоне, односно да богатије земље диктирају сиромашнијима како да структурно организују своје финансије и друштва, а да порески обвезници богатијих земља финансијски спасавају разузданост грађана сиромашнијих земаља, чији су проблеми тешко решиви. Ту лежи суштински проблем.“

Глас Америке: Да ли су финансијски проблеми ЕУ економске или политичке природе?

Ситилидис: „Проблеми су и економски и политички. Економски проблеми су фундаментални изазови не само за еврозону, већ и за читав Запад. То се односи на обавезе влада у односу на политички фаворитизам према грађанима са специјалним интересима, или интересним групама, које ће непосредно имати политичке користи од тога. То нас је, међутим, довело у ситуацију да су се неке земље задужиле, док ће за њихове дугове бити одговорне будуће генерације. То значи да ће будући порески обвезници морати да плаћају за данашње трошење и животни стил неких група грађана. Са политичке тачке гледишта, то је велики проблем еврозоне, јер с једне стране имате солидарност и кохезију лидера еврозоне, док су просечни грађани ЕУ све изолованији и удаљенији од бриселске бирократије, која доноси одлуке о судбини њихових земаља, упркос чињеници да те земље имају своје демократски изабране владе.  То је политичка контрадикција, јер ако желите да имате јачу еврозону и потенцијално фискалну унију, онда изгледа да би морали да почнете са елиминисањем националних влада, бар министарстава финансија, а касније можда и других институција, пошто ће одлуке о финансијама доносити Брисел. Дакле, овакви и слични проблеми неће бити решени  у догледној будућности.“

Глас Америке: Да ли би  европска економска криза могла да се одрази и на САД?

Ситилидис: „Апсолутно, и то је сада велика бојазан. Мада су САД превазишле неке од најтежих проблема, који су довели до финансијске кризе 2008. године, ми смо још увек у неком виду рецесије са веома високом стопом незапослености. Ми смо сада сведоци  развоја сличне ситуације у Европи, која би могла да се одрази на САД и узрокује дубљу рецесију. Наиме, велики број америчких банака држи депозите не само задужених европских земаља, као што су Грчка или Италија, већ и европских банака, које гарантују исплату тих фондова. Уколико, рецимо, Португал, Грчка или Шпанија, не би могли да испуне своје финансијске обавезе, европске банке, у којима су депоноване десетине милијарди долара, мораће да отпишу губитке у висини од 25, 30 или 50 одсто, што ће се неминовно негтивно одразити и на депозите америчких банака и што би могло да има веома негативне последице по америчку економију.“

(VOA)