Џон О'Бренан: Мање опција за Србију, без преговора о статусу

Европска унија је понудила услуге посредника у покретању дијалога Београда и Приштине. Из Вашингтона је државни секретар Хилари Клинтон, уз позив свим земљама света па и Србији, да признају Косово поручила да је дошао тренутак да, како је рекла, Србија и Косово, оставе по страни међусобне разлике и крену напред.

Значи ли то да ће Вашингфтон и Брисел поделити улоге, односно да ће у времену после одлуке Међународног суда правде, Американци радити на омасовљењу земаља које су признале Косово а Европљани се латити пружања добрих услуга у привођењу две стране за исти сто?

Мање опција за Србију

Један од саговорника BBC-ја на ту тему, Џон О'Бренан, предавач европске политике на Ирском националном Универзитету Мајнут, цени да Србија данас на располагању има мање опција него што их је имала претходних недеља:

"Упркос реторици председника Тадића и министра иностраних послова Јеремића, мислим да је савршено јасно да ће сада, током неколико наредних недеља, далеко више земаља признати Косово. И шта год да се буде дешавало на седници Генералне скупштине Уједињених нација неће, по мени, у суштини имати већег значаја. После одлуке Суда мораће да уследе озбиљне политичке одлуке али оне неће потећи из Уједињених нација."

О'Бренан каже да не треба сметнути с ума да је влада Србије била та која је овај случај изнела пред Међународни суд правде.

Природно је да је њена преговарачка позиција, у процесу пред Уједињеним нацијама али и директно, према Европској унији донекле ослабљена оваквим, истина необавезујућим, мишљењем Међународног суда правде.

Важне одлуке за ЕУ

Са друге стране, додаје наш саговорник, ваља очекивати да ће сада, будући да је реч о европском атару, на Унији почивати терет предузимања важних одлука:

"Нисам уверен да ће, у било ком случају, доћи до неког директног повезивања амбиција Србије да уђе у Европску унију и косовског питања. Ако ништа друго, у интересу је свих страна, укључујући и Приштину, да осигурају позитивну атмосферу и обезбеде да дипломатија, и на високом и на ниском нивоу, добије шансу. Пре свега у сфери практичних, микро питања али и када је реч о темама од суштинског значаја. Јасно је опет да поделе унутар Европске уније неће нестати преко ноћи као и да је ефикасност политике Европске уније на западном Балкану хендикепирана неспособношћу "двадесетседморице" да се договоре око заједничке политике. Док такво стање не буде превазиђено, мале су шансе да ће Кетрин Ештон моћи да говори као представник јединствене Европске уније од двадесет седам чланица. Оно што ће вероватно уследити је усклађени напор да се покрене дијалог Београда и Приштине којим, пре свега због одлучног противљења Косова и њихових савезника у Унији, неће бити обухваћено обнављање разговора о статусу."

(BBC)