Џон Лемпи: Санкције које је Запад увео Русији и Русија Западу штетне за све, па и за Србију

На недавној научној конференцији на београдском Економском факултету, Џон Лемпи, професор историје на Универзитету Мериленд, говорио је о ограниченом утицају економије на избијање Првог светског рата. У разговору за Данас професор Лемпи каже да су актуелне идеје о понављању светског сукоба претеране, и да су санкције које је Запад увео Русији и Русија Западу штетне за све, па и за Србију.

У Америци је недавно из штампе изашла Лемпијева књига „Балкан у Југоисточној Европи 1914-2014: Век рата и транзиције“. Данас је раније издао његову књигу „Југославија као историја: Била двапут једна земља“.

У Југославији се некада учило да су кључни узроци избијања Првог светског рата били трка у наоружању између великих сила и империјализам. То је био марксистички приступ. Ви истичете да су економски узроци рата ограничени?

- Рекао бих да стари лењинистички нагласак на империјалистичком контексту између великих сила у Европи, али и другде, у Африци и на Средњем истоку, није добра основа. На пример, француске и британске инвестиције омогућиле су Немачкој да гради пругу до Багдада. Али трка у наоружању између великих сила и одбрамбене бриге Немачке да ће бити окружена Француском и Русијом, надметање Енглеске и Немачке у изградњи ратних морнарица - то је био део атмосфере пре Првог светског рата када је имиџ војника био најбољи приказ сваке земље. То је било веома опасно. Иако су економски узроци Првог светског рата ограничени, треба приметити да се у Немачкој потрошња за војску удвостручила у две године уочи рата. Друге велике силе нису имале такво повећање, а Аустрија је, у ствари, бележила пад. Немачко војно руководство било је убеђено да ако Немачка прво не порази француску армију, неће моћи да се носи с великом руском армијом. Аустрија није имала економску моћ над Србијом. Аустријске банке нису хтеле да финансирају српску централну банку што им је понуђено 1913. На аустријски трговински изазов после 1900. Србија је одговорила окретањем француским банкама, француским зајмовима, француским произвођачима оружја. Аустрија је потпуно промашила на финансијској страни.

Који разлози превладавају међу узроцима Првог светског рата?

- Преовладао је менталитет Немачке и Аустроугарске да морају да остану велике силе и уверење Аустрије да мора да нападне и порази Србију упућујући јој ултиматум који није могао бити прихваћен. Погрешан је аргумент Кристофера Кларка (историчар, аутор књиге „Месечари: Како је Европа кренула у рат 1914“) да је Србија могла да прихвати услове које су Аустријанци недељама припремали - да у Србију дођу аустријски официри и званичници са полицијским овлашћењима, аргумент да је Србија могла да дозволи Аустрији да окупира само Београд, па би онда било нађено неко решење. Аустрија није желела да се ограничи само на то. Немци су се суочили с руском мобилизацијом и немачка мобилизација могла је да почне и настави се нападом на Француску и Белгију. Било је сигурно да ће Енглеска реаговати. Политички лидери би могли бити названи месечарима, али не могу да уважим Кларкове аргументе пошто је Аустрија хтела рат против Србије по сваку цену. И без доказа о тесној умешаности српске владе у атентат, нема их до данас. Постојала је само претпоставка аустријске владе коју истиче и Кларк не нудећи доказе.

Кларкове раније тврдње да је Гаврило Принцип био терориста, па тако упоредив са Осамом бин Ладеном, прилично су погодиле Србе. Ваш коментар?

- То је разумљиво. Критика историчарке Марије Тодорове била је веома оштра према Кларку јер он показује, не само у уводу књиге који сам и сам критиковао због повезивања са масакром у Сребреници, да ретроспективна историја, она која иде од последњих догађаја даље у прошлост, није добра историја. Принципа можете назвати терористом у смислу анархиста из XИX века. Али дуга испитивања Принципа у затвору показала су да он није причао о Великој Србији, нити о уништењу Аустроугарске. Говорио је о Југославији и југословенству као свом мотиву. Повезивати убиство водећег политичког лидера које је учинио млади анархиста са 11. септембром - то су илузије ретроспективне историје.

То Принципово југословенство није добра „вест“ за српске националисте?

- Да, јер он није имао на уму Велику Србију. Недавна истраживања показала су да је Пашић био свестан да ће уследити велике територијалне промене и да ће Срби, Хрвати и Словенци бити заједно на неки нејасан начин. Мислим да је Пашић био мешавина врло паметног политичара и српског националисте са неком широм југословенском идејом. Почетком деведесетих могли сте у Загребу на сваком ћошку купити карту Велике Србије коју је Мољевић 1942. урадио за генерала Михаиловића. Говорили су да је и Пашић хтео баш то. И то је ретроспективна историја.

У Србији многи мисле да су Пашић и краљ Александар направили фаталну грешку зато што су се определили за Југославију.

- То је искушење српских националиста. Чињеница је да је постојао позив Југословенског одбора у Загребу српској војсци. Да није ушла, Италија би узела велики део обале и добар део Словеније. Врло просто. Било је и западног, француског охрабривања да се консолидује војна контрола на великој територији.

У Белгији је обележена стогодишњица почетка Великог рата. У Србији смо се томе чудили сматрајући да је почео код нас. Ко је 1914. био важнији?

- Морају бити узете у обзир међусобно повезане мобилизације. Заиста је рат почео недвосмисленом инвазијом Аустрије на Србију, јер инвазија је значила да Немачка онда има да одговори на руску мобилизацију спроведену као помоћ Србији, да држи велику руску армију, а онда да порази прво Француску. Јер, Немачка није могла да иде на два фронта. Француска је желела Алзас и Лорен и то ју је прогањало, њена армија је бивала све већа. Велика немачка илузија је била да ће Белгија просто дозволити немачкој армији да преко ње пређе, а енглеска политичка историја и равнотежа снага говорили су да Британија мора да реагује. Уплитање у савезе био је један од судбоносних елемената. Војна психологија довела је, како кажу историчари у новије време, до милитаризације дипломатије на свим странама. Оставити ово по страни и издвојити Србију због атентата... Можда је атентат неко инспирисао, али српска влада га није организовала, чак је могуће да је Апис хтео да заустави атентаторе, јер није био тако моћан као што је Кларк сугерисао, био је рањив због сумњи српске владе према његовој оружаној групи. Најлакше је читати историју из неких скорашњих догађаја и то је онда морални наратив, „виктимизација лоших“. Искушење је и на страни Србије због деведесетих, да се осећа жртвом и да је Југославија од почетка била грешка.

Стогодишњица избијања рата је и прилика за разматрања где би историја могла да се понови. Неки мисле на Далеком истоку, али администрација председника САД је критикована што је спољну политику скренула ка Азији.

- Администрација је то најавила, али недавни догађаји на Блиском истоку и у Украјини су је приморали да се „врати“. Западу се не свиђа што је анектиран Крим, али то прихвата због историјских разлога и већинског руског становништва. А догађаји у источној Украјини где су упућене руске специјалне јединице и где је руским оружјем оборен, то је сасвим јасно, цивилни авион су потпуно неприхватљиви. Надам се да ће руска страна схватити да је отишла предалеко и бити вољна да преговара о посебном статусу за тај регион и о језику. Украјина није квалификована за чланство у НАТО, али јесте за независност и економску помоћ. Од размене санкција руска економија ће патити, а процене ОЕЦД за Европу су раст испод један одсто за 2014.

(Б92)