Џејмс Руф: Србија успешено спровела трогодишњи аранжман са ММФ; Потребна приватизација или реформа Поштанске штедионице, Комерцијалне банке и Дунав осигурања

 Србија је успешено спровела трогодишњи аранжман са Међународним монетраним фондом који истиче 22. фебруара, али је то само први корак у изградњи снажне и динамичне економије, способне за глобалну конкуренцију, наводи се у извештају ММФ-а поводом завршетка аранжмана.

"Програм је завршен знатно успешније од очекивања, надмашујући многе од макроекономских циљева", рекао је шеф тима ММФ-а за Србију Џејмс Руф.

Он је указао да је "Србија успела да се извуче из рупе" и да се после вишегодишње стагнације у време глобалне економске кризе, поново бележи раст уз повећање инвестиција и запошљавања. 

"Пуно тога је започето на трансформацији земље у зрелу тржишну економију, те реформе треба продубити како би Србија достигла свој максимални потенцијал", препоручио је Руф. 

ММФ је подсетио да је у 2014. економија у Србији била у озбиљним проблемима, а да је после глобалне финансијске кризе из 2008. привреда стагнирала, док су слабе јавне институције, урушавање прихода од пореза и прекомерна потрошња државних и јавних предузећа резултирали убрзаним растом јавног дуга. У извештају ММФ је наведено да је похвално што је Србија у 2017. години имала буџетски суфицит, што је економско поверење враћено и повећана улагања домаћих и иностраних инвеститора. 

Такође је похваљена стабилност банкарског система, смањење нивоа проблематичних кредита као и смањење незапослености.

"Влада Србије би требало да учини све да се земља по економској снази приближи западноевропским земљама, за шта је важно да се избегне егзодус квалификованих радника у Србији у потрази за бољим животом", препоручио је ММФ.

Предложено је да Србија ојачаи своје институције како би подржала раст вођен приватним сектором, као и реформе пореске администрације и јавних услуга, пре свега здравства и школства. 

"Развој финансијског тржишта мора да прати шира употреба динара уместо евра", препорука је ММФ-а, као и да се ради на смањењу сиве економије и реформи државних предузећа. Оцењено је да је Србија реструктурирала своју неефикасну железничку компанију, увела бољу наплату дуга у главним предузећима за електричну енергију и гас и успешно приватизовала Смедеревску железару и многа друга предузећа у државном власништву. 

"Сектори којима су највише потребне ферорме су рударски и петрохемијски комплекс: компаније као што су рудник угља Ресавица, бакарни комплекс РТБ Бор и петрохемијски произвођачи - Петрохемија, МСК и Азотара", оценио је ММФ и указао да је потребна приватизација или реформа и неколико финансијских институција, попут Поштанске штедионице, Комерцијалне банке и Дунав осигурања.

За боље пословно окружење неопходно је, по оцени ММФ, поред пореске и регулаторне рефоме, јачање правосудног система, али и боља путна, телекомуникациона и енергетска мрежа, што ће приближити Србију евопском стандарду. Трогодишњи аранжман Србије са ММФ-ом у вредности 1,32 милијарде долара договорен је крајем 2014. године када је Србија почела да спроводи мере фискалне консолидације.

(Бета)