Душан Вујовић: Када криза прође, ефекти за Србију ће и даље постојати

У којој мери би неизвесно стање на светским тржистима и могућност преливања кризе из Грчке могло да утиче на даљи развој привреде у Србији, па и у Европи, за "Глас Америке" покушава да одговори експерт Светске банке, Душан Вујовић.

Вујовић: “Светска тржишта су доста бурно одреаговала на грчку кризу и поред тога што је под руководством Немачке заједно са Међународним монетарним фондом донет пакет мера од билион евра, тржиште и даље бурно реагује и вредност евра пада. Надам се да ће се тај циклус врло брзо вратити у нормалу и да ће се и курс и сви финансијски параметри вратити на ниво од пре ове кризе. Када криза прође, ефекти за Србију ће и даље постојати. Другим речима, инвеститори коју су сада прошли кроз ово искуство ће другим очима гледати на све ризике укључујући на ризик Србије као земље и са више обазривости ће гледати на своје инвестиције, улагања и кредите и на рефинансирање кредита. Значи, у таквој ситуцији могла би се очекивати смањена понуда директних инвестиција и кредита. Независно од тога, не очекујем да ће то битно да промени позицију Србије због тога што су кључни елементи платног биланса дати и не мењају се битно у односу на пројекције које су биле рађене марта месеца ове године. На текућој страни, увоз пада због пада домаће агрегатне тражње, извоз расте, мада је великим делом то компензирано порастом плаћања за камате и смањењем дознака, ефекти на капиталној страни ће бити можда мало негативни, али је то мањи део, пошто највећи гро прилива на капиталној страни зависи од уствари договорених финансирања међународних финансијских организација и ЕУ, а да би се то остварило потребно је да се у Србији наставе реформе”.

Јавна предузећа главни извор нерационалности

Глас Америке: Које су то рефоме и како у том смислу процењујете разговоре у Београду између мисије ММФ-а и представникаСрбије?

Вујовић: “То је стандардни списак реформи. То су пре свега, и овај пут најзначајније фискалне реформе, уз завршетак структурних реформи које су започете пре много година. Најважнији је тренутно фискални блок у Србији и цела макроекономскаравнотежа уствари зависи од остваривањанивоа буџетског дефицита, односно остајања у оквиру 4 одсто фискалног дефицита учешћа у друштвеном производу. Ако се то не оствари онда би могли да буду доведени у питање и циљна инфлација и све друге основне циљне величине. Како то остварити? Мере које се разматрају, а то је главни предмет разговора, јесу да се дозволи повећање неких категорија у билансу, које су већ осам–девет месеци замрзнуте, пре свега плате у јавном сектору и пензије, али не по цену разбуктавања инфлације. Значи потребно је на кратак рок наћи простор и на страни прихода и на страни расхода, потребно је да се, полазећи од доживљавања привредних активности изласка из рецесије и кризе, повећа део прихода и заштити да би се повећале пензије и плате, а на страни расхода потребно је смањити оне расходе који су нерационалани, а то су расходи у државним админстрацијама и јавним предузећима. На дуги рок то, међутим, није довољно, и не треба правити обећања која нису одржива на дуги рок. На дуги рок потребно је реформисати целу фискалну сферу, увести овај закон о фискалној одговорности и Фискални савет који би то све контролисао. С једне стране то ће помоћи министру финансија да се одбрани од политичких притисака, а с друге стране то ће бити и гаранција грађанима, опозицији и свима да ће се поштовати фискална правила. И поред тога наравно треба реформисати пензиони систем и реформу јавних предузећа која су главни извор тих нерационалности”.

Глас Америке: Поменули сте реформу финансијског сектора и структурне реформе?

Вујовић: “Финансијски сектор у Србији је доста добро прошао кроз ову кризу зато што је имао висок степен резерви и добро уређене односе, итд. Међутим, убудуће потребно је допунски унапредити регулативу финансијског сектора у целости, не само у банака, већ и других институција,потребно је продубити финансијски систем и увести нове инструменте да би то тржиште било поуздан извор финансирања за домаћа предузећа и за инвестиције у Србији. Све док то не буде тако и док будемо зависили од иностраних прилива средстава бићемо много више подложни и осцилацијама курса и осцилацијама светског окружења и свега осталог. Анахроно је да, рецимо, у Србији велике фирме и велики економски играчи излазе са берзе финансијских тржишта и другим каналима траже средства финансирања, док свуда у свету на финансијским тржиштима и на берзама то је главни извор капитала. То је суштинска ствар. Што се тиче наставка структурних реформи, ту постоји читав низ закона који до краја треба донети, то су закони који се тичу предузећа, као и закони заштите својине, закон о реституцији, итд”.

(VOA)