Dušan Teodorović: Ako nećemo da Vučić vlada do kraja naših života, jedini put spasenja vidim u stvaranju novih političkih snaga; DS je porazio Đilas, a ne Vučić

Umesto opuštanja posle završetka nove knjige koja će biti udžbenik na velikom broju svetskih univerziteta, akademik Dušan Teodorović analizira još jedan debakl opozicije, ovaj put na beogradskim izborima.

Bez namere da opravda poraz opozicionih stranaka, ipak oseća potrebu da podseti na ambijent u kojima su ovi izbori održani, neravnopravne uslove i jedan presedan.

- Izbori su održani u situaciji gde Srbija ima najniži rast BDP u regionu; u situaciji gde je poništena pravna država slučajem Savamala; u situaciji svakodnevnih faraonskih predstava vlasti o njenim grandioznim uspesima i u situaciji u kojoj se penzionerima i dalje oduzima deo penzija. Takođe, pre izbora je izvršena potpuna okupacija televizijskih kanala od strane vlasti i opozicija je jedino mogla da se oglašava na društvenim mrežama. Bio sam zaprepašćen time što je Aleksandar Vučić, kao predsednik države, rešio da učestvuje u lokalnim izborima. Ne mogu da zamislim predsednika Francuske da učestvuje na izborima za gradonačelnika Pariza. Vučić ima dve kape - jednu plavu i, kad nju stavi na glavu, onda je predsednik svih građana kojima, navodno, želi svako dobro i jednu crvenu, za predsednika stranke, kada najgorim rečima napada i nipodaštava veći deo sopstvenih građana koji nije glasao za njega. Opozicija je imala samo dve mogućnosti: da odbije da učestvuje na izborima u tim neravnopravnim uslovima ili da ih prihvati. Opozicija je, na moju žalost, prihvatila da izađe na izbore i rezultati su takvi kakvi jesu.

A sami izbori?

- Ovo su bili neverovatno neregularni izbori počev od problematično izdatih ličnih karata, preko fantomskih lica kojih nema na naznačenim adresama, duplih glasačkih spiskova, na mnogim mestima je uhvaćen bugarski voz i što je posebno tragično imali smo potplaćivanje glasača. S jedne strane, vlast se ne libi da kupuje glasove, s druge strane postoje ljudi koji su spremni da taj glas prodaju za kilogram brašna i litar zejtina ili beznačajnu sumu novca. Samo oni koji su na ivici egzistencije i moralno poniženi su spremni da na taj način daju svoj glas. To je ono što je obeležilo ove izbore i oni su sa tog stanovišta pravno neregularni i moralno neprihvatljivi.

Po ovome što ste rekli opozicija je bila bez šansi. Zašto je izlazila na izbore, naročito ovako razjedinjena?

- Nažalost, opozicija je izašla u više kolona i razjedinjena. Široj javnosti nije poznato koliko puta je Saša Janković, posle predsedničkih izbora, pravio i potom, po potrebi, kršio dogovore, razjedinio opoziciju i za svoje lične i političke interese zloupotrebio i Novu stranku i Demokratsku stranku i Lokalni front i Dušana Teodorovića, Srđana Škora, Nikolu Koja, Tanju Vojtehovski, Božu Prelevića, Milicu Kralj, Ljiljanu Mijatović, Branislava Trifunovića, Mariju Radulović, Kristinu Kovač, Zorana Božanića i veliki broj drugih pojedinaca. Spletkama i kršenjem političkih dogovora ideja o ujedinjenoj opoziciji je ubijena.

Je li vas nešto iznenadilo?

- Iskreno, nisam očekivao da će da bude toliko loš rezultat. Znao sam da je pobeda nemoguća, ali ovo je ispod svih očekivanja. Znate, kad stranka dobije jedan ili dva odsto glasova, ta stranka je uništena, ne postoji.

Veliko iznenađenje je bio debakl DS-a. Šta vidite kao uzrok?

- Posle četiri godine Đilas se vratio u politiku i novcem, marketinškim aktivnostima i uticajem na deo medija uspeo da ubedi demokratski orijentisane glasače da je on dobar i pravi, a da je Demokratska stranka, čiji je on bio predsednik, nevaljala i zločesta. Demokratsku stranku je surovo porazio, ne Aleksandar Vučić, nego novac, marketing i Dragan Đilas.

Da li je moguć vaskrs DS-a i pod kojim uslovima?

- Ne znam. Ako govorimo o vaskrsu demokratske opcije, onda ga treba tražiti u novim licima, novim konceptima i novim političkim organizacijama. Čini mi se da bi novi ljudi, demokratske orijentacije, dokazani u svojim profesijama i moralno čvrsti mogli mnogo da doprinesu oporavku Srbije. Ako nećemo da Aleksandar Vučić vlada do kraja naših života, jedini put spasenja vidim u stvaranju novih političkih organizacija. Trenutna opozicija nije uspela, ali to ne znači da bi i drugi ljudi i nove organizacije bili neuspešni. Bilo bi strašno kada Srbija ne bi mogla da iznedri grupu od sto političkih aktivista koji će pokušati da demontiraju ovaj režim.

- Vučić je već prešao crtu sa 700.000 članova stranke gde neumitno dolazi do unutarstranačkih borbi, frakcija i tako velika stranka u sebi krije klice sopstvene propasti. Dok je on na čelu moći će da je homogenizuje, ali njegovim odlaskom nastali bi problemi. Lično mislim da je Vučić vrlo težak politički protivnik zato što se 25 godina samo bavi ovim čime se bavi: organizacijom partijskog života, izbora, kampanjama, marketingom i on se tu opasno izučio. Ne libi se da kaže neistinu ili da okrene politiku za 180 stepeni i da od ultranacionaliste postane Evropejac.

Ove izbore je i obeležila i dominacija ličnosti nad strankama. Išlo se na ime, a ne na program, zašto?

- Kada bismo napravili ozbiljnu anketu, ona bi pokazala da najveći deo glasača nije pročitao nijedan partijski program. Najbolja potvrda je Aleksandar Šapić koji iza sebe nema nikakav program, stranku ili pokret, a uzeo je devet odsto glasova. Ljudi u Srbiji su naviknuti da imaju vođu i veruju u pogrešan mit da će jedan čovek da reši sve njihove probleme. I rezultat naprednjaka bi sigurno bio mnogo slabiji da im Vučić nije stajao na čelu.

A apstinenti?

- Oni za mene snose najveću odgovornost, a njih je 49 odsto. Dakle, svaki drugi Beograđanin sa pravom glasa je rekao - mene se ovo ne tiče. A oni odlučuju o našoj sudbini i pristaju da deo građana živi u bedi, da se ruši pravni sistem, da se kupuju glasovi i svesno pristaju na sve neistine režima.

Koje su još posledice beogradskih izbora?

- Nijedna od parlamentarnih stranaka nije prešla cenzus. Nemam nikakvu sumnju da će Aleksandar Vučić, kao veliki majstor političke borbe, za nekoliko meseci raspisati republičke izbore sa idejom - sad ću da vas dotučem i završim sa vama zauvek.

Nije baš sjajna budućnost?

- Nije. Vučić ima ideologiju totalitarne lične vlasti i zemlja sa njim na čelu će biti u predgrađu Evrope, kao siromašna i pravno nesigurna država u kojoj je urušen sistem vrednosti. Možda sam subjektivan, ali zaista ne verujem da pod ovom vlašću imamo neke svetle puteve pred sobom.

Imamo evroatlantski put u EU, samo se o njemu priča.

- Prvo, sumnjam da jedan bivši radikal Vučić i jedan espeesovac Dačić mogu da nas odvedu u EU. Zato se tu stalno igra ta igra ekvidistance između EU i Rusije. Mi pripadamo Evropi, samo je pitanje da li ćemo iskreno to sebi da priznamo. Nisam siguran da veliki deo naroda želi u EU. Pogledajte samo štampu koja apsolutno podržava Vučića, ona je istovremeno ksenofobična, rusofilski i antievropski nastrojena.

Šta kažete na spisak 1000 plus javnih ličnosti koji su podržali SNS?

- U svetu društvo vuku napred ljudi koje zovu gornjom srednjom klasom - a to su ljudi sa ovog spiska: intelektualci, lekari, profesori, umetnici... Mislim da se većina ljudi na Vučićevom spisku našla rukovođena oportunizmom, sitnim profitima, interesima ili strahom od gubitka privilegija. Nema tu ideologije. Šta je Vučićeva ideologija koju bi oni podržali? Nema je. Znate kada Vučić dođe na Pravni fakultet, dekan Sima Avramović se savija do zemlje. On može i treba da se pristojno ponaša, ali ne treba da ponižava i sebe i građane i izmišlja povelje koje mu uručuje kao „najuspešnijem“ studentu. Ne treba izgubiti iz vida da je bio upregnut čitav državni aparat i sve vrste „lake prisile“ da bi se došlo do spiska od hiljadu ljudi koji podržavaju vlast. Sa još dvojicom kolega, organizovao sam grupu od 350 profesora univerziteta u vezi sa doktoratom Siniše Malog, a na tom spisku je osam članova SANU, 170 redovnih profesora, vanredni profesori i docenti, kolege sa sjajnim referencama. Dakle, postoji i takav spisak.

Šta će biti sa strankama koje su ostvarile katastrofalne rezultate na ovim izborima?

- Pitanje je svake stranke šta će da uradi. Engleska ima mnogo dužu tradiciju parlamentarizma i tamo je pravilo da uvek dolazi novi čovek ako ne postoji odgovarajući izborni rezultat. Treba da se istinski promeni sistem da se Vučić i vučićizam više nikad ne ponove. Svi oni koji bi želeli samo da budu deo vlasti, a ne da naprave istinsku promenu sistema, moraće da odu. Promena traži što više ljudi koji egzistencijalno ne zavise od politike. Jedinu šansu ima opozicija čiji čelnici će ličnim primerom, načinom života i moralnim postulatima kojih se čvrsto drže da uvere građane u istinitost svojih javno izgovorenih reči.

(Blic)