петак, 16. новембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Душан Рељић: Вучић жели да припреми јавност Србије за политичке губитке у вези с Косовом, а с друге стране указује да од добрих веза с Берлином Београд може да очекује неку врсту компензације
Хроника

Душан Рељић: Вучић жели да припреми јавност Србије за политичке губитке у вези с Косовом, а с друге стране указује да од добрих веза с Берлином Београд може да очекује неку врсту компензације

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 16. април 2018.

„Влада у Приштини нема изгледе за чланство у Уједињеним нацијама јер Русија и Кина немају разлога да не уложе вето у Савету безбедности. Уз то, пет чланица Европске уније није спремно да призна независност Косова, пре свега због својих интереса, рецимо Шпанија због сепаратизма у Каталонији. Нико у ЕУ не може од Београда да захтева нешто што пет њених чланица није спремно да уради, а то је да се сагласи са отцепљењем косовских Албанаца“, оцењује за Данас Душан Рељић, шеф бриселске канцеларије Немачког института за међународне односе и безбедност у Берлину, одговарајући на питање о томе да ли се ускоро може очекивати да Косово добије столицу у УН, као и да ли цени да ће Србија дати сагласност.

Саговорник Данаса додаје да су горе наведене чињенице оне које омогућавају Београду да ради на нормализацији односа са Приштином, као најбитнијем предуслову за улазак у ЕУ, а да се барем формално-правно не одрекне дела своје територије. Како би конкретно изгледала та „нормализација“, оцењује Рељић, нико у овом тренутку не зна, па чак ни западноевропски правници који највероватније негде већ пишу текст тог споразума.

– Званичних информација о сусрету немачке канцеларке Ангеле Меркел и председника Србије Александра Вучића, крајем прошле недеље, било је мало тако да је за процену резултата тог састанка једино могућа метода својствена „кремљолозима“, дакле нагађање шта би могло да се крије иза штурих званичних саопштења. На основу таквог поступка рекао бих да је за канцеларку на првом месту да се избегну нови сукоби у региону и да ту очекује пуну кооперативност Београда. Наиме, у изјави пред почетак разговора канцеларка је нагласила очекивања Европске уније да ће на подручју западног Балкана бити „добар развој“ и указала на „кључну улогу“ Србије у односу на Косово и Босну и Херцеговину. Није, међутим, споменула приступање Србије Европској унији што није могло да годи њеном саговорнику. Председник је пак рекао да ће Србија морати да донесе „тешке одлуке“ у вези са приступањем Европској унији. Придао је посебан значај јачању економских веза са Немачком. Намеће се закључак да председник с једне стране жели да припреми јавност Србије за могуће политичке губитке у вези са Косовом. С друге стране, указује да од добрих веза с Берлином Србија може да очекује економски добитак, чак и неку врсту компензације – коментарише Душан Рељић исход последњег састанка Меркел и Вучић.

Упитан да ли ће Вучић имати проблем са Русијом ако крене да остварује оно што Запад тражи од њега да уради са Косовом, саговорник Данаса констатује најпре да су поједини политичари од пролазног значаја.

– Интереси у међународној политици су, међутим, дугорочни. Чак и ако би нека влада у Београду одлучила да се одрекне подршке Русије у Савету безбедности УН у вези са Косовом, то не значи да се губи основа за политички, економски и „мекани“ (култура и информисање) утицај Москве. Словенија, Хрватска, Мађарска, Бугарска, Грчка – то су само неке од чланица ЕУ и НАТО у окружењу које су и те како заинтересоване да ојачају, не само економске, везе са Русијом. Путин је прошле године био у Љубљани, добио је позив да дође и у Загреб – сматра Рељић.

Он додаје да нико, па изричито не ни САД, нема шта да добије, политички и економски, од трајног сукобљавања с Русијом, нити, у перспективи, с Кином.

– Нити Москва има користи од стања сталне напетости са Западом. Зато Европи у овом тренутку болно недостају мудри актери у међународним односима, као што су били Бруно Крајски, Олаф Палме или Тито. Они су се одважно постављали између сукобљених блокова и заговарали међународне односе ослобођене стеге великих сила. Остаје нада да би Европска унија, уколико после изласка Велике Британије успе да ојача своју Заједничку спољну и безбедносну политику, могла битније да допринесе потискивању претњи и принуде и смањењу напетости у међународним односима – истиче за наш лист шеф бриселске канцеларије Немачког института за међународне односе и безбедност у Берлину.

Извештај ЕК сутра много јаснији од досадашњих

Извештаји Европске комисије о земљама Западног Балкана и Турске биће објављени сутра. Душан Рељић тим поводом за Данас оцењује да ће Европска комисија настојати овог пута да кроз прилично критички приказ стања оповргне распрострањено уверење да Запад избегава да јасно укаже на антидемократско понашање многих политичких вођа на Западном Балкану.

– Многи верују да Запад подилази националистима и популистима стрепећи да би могли да се поново распламсају сукоби на подручју бивше Југославије. Уз то, садашње вође настоје да створе утисак да су они гарант да утицаји трећих страна неће подрити евроатлантско повезивање региона. Но, има и све више процена према којима су многе од садашњих вођа у региону заправо они који трајно подстичу нетрпељивост и сукобљавање и спречавају владавину права. Заправо, да имају два лица – за спољну и унутрашњу употребу. Писци извештаја Европске комисије су на муци како да прикажу ту свеобухватну лицемерну располућеност: политичке вође региона су податне према Бриселу, али нетрпељиве према неистомишљеницима код куће. Зато су ти извештаји често „конструктивно нејасни“, обичном читаоцу тешко пада да схвати шта у Бриселу желе да кажу. Овог пута извештаји би могли да буду нешто јаснији – закључује Душан Рељић.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер