Душан Пророковић: Европа је постојала пре ЕУ, постојаће и после ње

У изјави немачке канцеларке се заборавља једно: Европа је постојала и пре ЕУ. Постојаће и после ње. Европа не зависи од евра. Развој темеље на материјалном, али је за опстанак потребна и духовност.

Балкан је опет у средишту пажње. На начин на који су се западни медији односили према Србији деведесетих година, данас се односе према Грчкој.

Разлог је референдум и сва дешавања која су му претходила. А порука која се може прочитати у већини чланака и извештаја посвећених овој теми: Грци су криви за све!

Ангела Меркел је, драматичним тоном, претходне недеље саопштила: ако пропадне евро, пропашће и Европа! Друго је питање шта може узроковати грчки реферндум и како ће се то одразити на еврозону. Прво питање је: може ли крај евра донети и крај Европе? Да ли је страх немачке канцеларке оправдан?

У Црној Гори се препричава како су, после Другог светског рата, партијски активисти обилазили села и објашњавали домаћинима због чега им је добро да уђу у задруге. Тако су негде у околини Никшића казивали да то што има у Совјетском Савезу, нигде другде нема. Истерају краве из задруге, поређају их на ливаду, а "самаљот" само прелети, пусти "материјал" и из ваздуха све оплоди. У наставку су следила објашњења и колика су тако добијена "совјетска телад" и колико млека дају "совјетске краве". Комунисти су покушавали да окупе и мотивишу становништво око развојног програма, објашњавајући да ће се у бескласном друштву живети боље, лакше, једноставније. Све ће бити боље, загарантован је улазак у благостање, само треба раскрстити са назадним традиционалним учењима и посветити се будућности.

Међутим, како то обично бива, међу окупљеним домаћинима нашао се један који је своје сумње у напричано желео пред свима да искаже. Кренуо је изокола, рекао да разуме како то "самаљот оплођава краве", совјетска наука је далеко одмакла, само му није било јасно: ко током овог поступка кравама диже репове? И цео развојни програм, преко којег је требало убеђивати становништво, пао је на једном питању. Наравно, комунисти су користили и друге начине да све сељаке натерају у задруге, и то су и радили. Ако није могло милом, настављало се силом. И домаћин који је питање поставио завршио је на информативном разговору. Чисто превентивно, да никоме више не би пало на памет да било шта пита.

О развојној парадигми као фактору који утиче на хомогенизацију једног народа, доста се бавио један од водећих теоретичара у овој области Ентони Смит. Несумњиво, ради се о битном елементу. Током референдумске кампање у Црној Гори 2006. године управо се најчешће могла чути ова порука: Срби и Црногорци су "два ока у глави", али ако се разиђемо - брже ћемо се развијати и самим тим и боље живети. Онда је изношен низ аргумената у прилог тој тези. Људи желе да живе боље, желе да зарађују више, да им живот буде једноставнији. Али, до данас трају расправе: да ли је то довољно да се спроведе један политички пројекат? Било да је у питању народотворни процес или опстанак ЕУ. Развојне парадигме се темеље на материјалним вредностима, а човеку је потребна и духовност да би опстао.

Поготово је проблематично базирати политичке парадигме на искључиво развојним програмима, ако се имају у виду цикличне економске кризе које се појављују. Јер, са појавом кризе се доводи у питање развојни програм, а самим тим и цела политичка парадигма.

То се управо дешава са ЕУ. ЕУ је сложен организам, који је имао историју раста и развоја, али се од формирања еврозоне највише концентрисао око само једне димензије - заједничке монете. Опстанак еврозоне је постао услов свих услова. Отуда и страх Ангеле Меркел да би крај евра могао значити и крај Европе. ЕУ је, као и комунисти у Црној Гори, пала на једном питању.

Међутим, у изјави немачке канцеларке се заборавља једно: Европа је постојала и пре ЕУ. Постојаће и после ње. Европа не зависи од евра. Нити, са својом дугом традицијом и традиционалним вредностима, мора да везује сопствени опстанак само за материјалне факторе. Европа треба да се врати себи. Пропаст ЕУ због тога може значити и нову шансу за Европу. За тражење нове парадигме која неће бити темељена само на материјалном. За обликовање нових вредности, које ће делити европски народи.

Душан Пророковић, Центар за стратешке алтернативе

(Вечерње новости)