Dušan Petrović: Premijer ne izdaje dozvole za intervjue

„Ne postoji bilo kakva obaveza bilo kog člana vlade da od premijera traži odobrenje za intervjue ili za izjave koje daje javnosti. Ministri imaju obavezu da u javnosti zastupaju politiku vlade, što je moralno i normalno. Vlada je kolektivni organ i dok je neko njen član treba da zastupa njenu politiku. Ako to ne može, onda ima pravo da to kaže i da istupi iz vlade, kaže za „Politiku” Dušan Petrović, novi ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Slične odgovore dobilo smo juče od još nekoliko ministara ili njihovih predstavnika za štampu – ne postoji nikakva ni pismena, ni usmena instrukcija premijera da ministri ne mogu nastupati u javnosti bez njegove saglasnosti. Tako je Petrović već gostovao na televiziji, a Zoran Stanković, novi ministar zdravlja, danas će se, kako saznajemo, susresti sa novinarima čak tri redakcije koje su tražile intervju sa njim.

Nijedan od ministara sa kojima smo kontaktirali takođe nije znao koje dvoje njihovih kolega je otkazalo intervjue listu „Danas” jer nisu dobili dozvolu od premijera. Nezvanično se priča da je reč o Verici Kalanović i Vuku Jeremiću, ali u njihovim kabinetima nije dobijena potvrda da je reč o njima. Tvrde da ne znaju ništa o tome.

Javni nastupi članova vlade i otvorenost rada tog organa ovih dana su, inače, predmet ozbiljnih polemika i oštrih kritika pre svega predstavnika novinarskih udruženja, nakon odluke vlade, a potom i Skupštine Srbije da se u Zakon o vladi „prenesu” odredbe iz vladinog poslovnika, po kojima ministri moraju da zastupaju odluke vlade čak i kada su sami glasali protiv. I koji, takođe, zabranjuje anonimne izvore.

Dušan Petrović, međutim, objašnjava da navodna zabrana ministrima da daju intervjue nema nikakve veze sa tim zakonom, u kojem se ne pominje ništa slično. „U zakon su prenete odredbe identične onima koje već postoje u poslovniku koji je usvojen u vreme prethodne, Koštuničine vlade”, kaže Petrović. Predsednici UNS-a i NUNS-a Ljiljana Smajlović i Vukašin Obradović, na pitanje zašto reaguju tek sada kad je izmenjen zakon, a nisu kritikovali odredbe iz poslovnika, tvrde da bi protestovali i ranije da su znali da postoji odredba koja zabranjuje ministrima da govore, kao i da je ona odredba primenjivana.

Ljiljana Smajlović kaže da je „ogromna razlika između nečega što se zove poslovnik i zakona”, kao i da takva odredba i ako je postojala u poslovniku do sada nije primenjivana. Prema njenim rečima, „postoje loše odredbe u mnogim zakonima i drugim aktima za koje ne znamo, ali se one ne primenjuju, a sada je cenzurisanje ministara počelo maltene i pre nego što je počela primena zakona”.

Šta god da je pisalo u tom poslovniku 2006. godine, dodaje Smajlovićeva, nije se dešavalo da neki ministar otkaže intervju zato što je upozoren da to, po poslovniku, ne sme. Predsednica UNS-a dodaje de je ova zabrana ozakonjena „sa jasnom namerom da se spreči da javnost sazna da u vladi postoji nejedinstvo, dakle cenzura se uvodi da javnost ne bi saznala šta se u vladi događa”.

Što se tiče zabrane članovima vlade da budu anonimni izvori novinarima, Smajlovićeva kaže da je „svugde u svetu nezamisliv rad medija i vlade bez anonimnih izvora, pa pogledajte samo ’Njujork tajms’, koji je pun takvih izvora i to je korisno i za novine, i za vladu i za građane. Nisu anonimni izvori samo oni koji žele nešto nekome da podvale”, kaže Smajlovićeva.

Vukašin Obradović kaže da se „politički život iz institucija premestio u medije, zato je pažnja ove vlade toliko bila usmerena ka tim takozvanim anonimnim izvorima”. Obradović ističe da se „političko jedinstvo ne stiče cenzurom već međusobnim poverenjem, tako da nam ovo svedoči da, bez obzira na obavljenu rekonstrukciju, među političkim partnerima u vladi ne postoji dovoljna doza poverenja”. Predsednik NUNS-a, uveren je da ova „arhaična mera neće imati bog zna kakvog efekta”.

Da promene zakona mogu dovesti do daljeg zatvaranja vlade smatraju i u organizaciji Transparentnost Srbija uprkos tome što izmenjeni zakon ne zabranjuje nastupe u javnosti. „Sama izmena zakona ne menja ništa i strogo pravno gledano, pitanje je koliko može imati efekta ako nisu predviđene nikakve sankcije za ministra koji prekrši zabranu istupanja. Ali ovaj zakon je zapravo proklamacija – on predstavlja očigledan dogovor partija koje stoje iza njega da su rešene da i dalje sprovode tu politiku”, kaže Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti. Po njegovom mišljenju je, ipak, mnogo bitnije od toga da li će ministri „izneti tajnu sa sednice” to što mi nemamo pouzdane informacije o tome šta se dešavalo na tim sednicama. Mediji su praktično osuđeni na anonimne izvore i zapravo nema načina da se sazna šta je tačno, jer su stenografske beleške i to kako je ko glasao „službena tajna stroge poverljivosti”. „Vi ovde recimo ne možete da dobijete ni beleške sa sednice neke vlade od pre nekoliko godina jer je to i dalje tajna, a u Hrvatskoj se audio-zapisi sa zasedanja vlade mogu naći na sajtu. U čemu se mi toliko razlikujemo da kod nas mora da postoji takva tajnovitost”, ističe Nenadić.

Dulić: Ništa se ne menja

U kabinetu Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, rečeno je juče da se „u komunikaciji sa novinarima ništa ne menja”. „Ministar nije dobio nikakve instrukcije u vladi kako da se ponaša prema medijima niti je od njega traženo da nekoga pita za odobrenje pre nego što da intervju. Kao i do sada on neće tražiti pitanja unapred, niti će zahtevati autorizaciju tekstova”.

Petrović: Uskoro kodeks medijskih nastupa članova vlade

Ministar Dušan Petrović kaže da je u toku priprema kodeksa ponašanja i medijskih nastupa članova vlade i da očekuje da se uskoro u formi predloga nađe pred ministrima. Petrović nije mogao da govori o konkretnim rešenjima, ali je objasnio da će kodeksom biti precizirane neke situacije, odnosno kako bi ministri u određenim slučajevima trebalo da postupaju.

Šta je dodato u zakon

Odredba koja je iz poslovnika preneta u zakon glasi: Članovi vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi vlade dužni su da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove vlade.

Odluku vlade dužan je da zastupa u javnosti i član vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan. U istom članu 26 a piše i da se „informacije o radu vlade ne mogu davati suprotno načinu određenom poslovnikom vlade ili na način na osnovu kojeg se ne može utvrditi koji član vlade, državni sekretar i direktor posebne organizacije i službe vlade daje informaciju”.

(Politika)