Душан Петровић: Премијер не издаје дозволе за интервјуе

„Не постоји било каква обавеза било ког члана владе да од премијера тражи одобрење за интервјуе или за изјаве које даје јавности. Министри имају обавезу да у јавности заступају политику владе, што је морално и нормално. Влада је колективни орган и док је неко њен члан треба да заступа њену политику. Ако то не може, онда има право да то каже и да иступи из владе, каже за „Политику” Душан Петровић, нови министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде.

Сличне одговоре добило смо јуче од још неколико министара или њихових представника за штампу – не постоји никаква ни писмена, ни усмена инструкција премијера да министри не могу наступати у јавности без његове сагласности. Тако је Петровић већ гостовао на телевизији, а Зоран Станковић, нови министар здравља, данас ће се, како сазнајемо, сусрести са новинарима чак три редакције које су тражиле интервју са њим.

Ниједан од министара са којима смо контактирали такође није знао које двоје њихових колега је отказало интервјуе листу „Данас” јер нису добили дозволу од премијера. Незванично се прича да је реч о Верици Калановић и Вуку Јеремићу, али у њиховим кабинетима није добијена потврда да је реч о њима. Тврде да не знају ништа о томе.

Јавни наступи чланова владе и отвореност рада тог органа ових дана су, иначе, предмет озбиљних полемика и оштрих критика пре свега представника новинарских удружења, након одлуке владе, а потом и Скупштине Србије да се у Закон о влади „пренесу” одредбе из владиног пословника, по којима министри морају да заступају одлуке владе чак и када су сами гласали против. И који, такође, забрањује анонимне изворе.

Душан Петровић, међутим, објашњава да наводна забрана министрима да дају интервјуе нема никакве везе са тим законом, у којем се не помиње ништа слично. „У закон су пренете одредбе идентичне онима које већ постоје у пословнику који је усвојен у време претходне, Коштуничине владе”, каже Петровић. Председници УНС-а и НУНС-а Љиљана Смајловић и Вукашин Обрадовић, на питање зашто реагују тек сада кад је измењен закон, а нису критиковали одредбе из пословника, тврде да би протестовали и раније да су знали да постоји одредба која забрањује министрима да говоре, као и да је она одредба примењивана.

Љиљана Смајловић каже да је „огромна разлика између нечега што се зове пословник и закона”, као и да таква одредба и ако је постојала у пословнику до сада није примењивана. Према њеним речима, „постоје лоше одредбе у многим законима и другим актима за које не знамо, али се оне не примењују, а сада је цензурисање министара почело малтене и пре него што је почела примена закона”.

Шта год да је писало у том пословнику 2006. године, додаје Смајловићева, није се дешавало да неки министар откаже интервју зато што је упозорен да то, по пословнику, не сме. Председница УНС-а додаје де је ова забрана озакоњена „са јасном намером да се спречи да јавност сазна да у влади постоји нејединство, дакле цензура се уводи да јавност не би сазнала шта се у влади догађа”.

Што се тиче забране члановима владе да буду анонимни извори новинарима, Смајловићева каже да је „свугде у свету незамислив рад медија и владе без анонимних извора, па погледајте само ’Њујорк тајмс’, који је пун таквих извора и то је корисно и за новине, и за владу и за грађане. Нису анонимни извори само они који желе нешто некоме да подвале”, каже Смајловићева.

Вукашин Обрадовић каже да се „политички живот из институција преместио у медије, зато је пажња ове владе толико била усмерена ка тим такозваним анонимним изворима”. Обрадовић истиче да се „политичко јединство не стиче цензуром већ међусобним поверењем, тако да нам ово сведочи да, без обзира на обављену реконструкцију, међу политичким партнерима у влади не постоји довољна доза поверења”. Председник НУНС-а, уверен је да ова „архаична мера неће имати бог зна каквог ефекта”.

Да промене закона могу довести до даљег затварања владе сматрају и у организацији Транспарентност Србија упркос томе што измењени закон не забрањује наступе у јавности. „Сама измена закона не мења ништа и строго правно гледано, питање је колико може имати ефекта ако нису предвиђене никакве санкције за министра који прекрши забрану иступања. Али овај закон је заправо прокламација – он представља очигледан договор партија које стоје иза њега да су решене да и даље спроводе ту политику”, каже Немања Ненадић, извршни директор Транспарентности. По његовом мишљењу је, ипак, много битније од тога да ли ће министри „изнети тајну са седнице” то што ми немамо поуздане информације о томе шта се дешавало на тим седницама. Медији су практично осуђени на анонимне изворе и заправо нема начина да се сазна шта је тачно, јер су стенографске белешке и то како је ко гласао „службена тајна строге поверљивости”. „Ви овде рецимо не можете да добијете ни белешке са седнице неке владе од пре неколико година јер је то и даље тајна, а у Хрватској се аудио-записи са заседања владе могу наћи на сајту. У чему се ми толико разликујемо да код нас мора да постоји таква тајновитост”, истиче Ненадић.

Дулић: Ништа се не мења

У кабинету Оливера Дулића, министра животне средине и просторног планирања, речено је јуче да се „у комуникацији са новинарима ништа не мења”. „Министар није добио никакве инструкције у влади како да се понаша према медијима нити је од њега тражено да некога пита за одобрење пре него што да интервју. Као и до сада он неће тражити питања унапред, нити ће захтевати ауторизацију текстова”.

Петровић: Ускоро кодекс медијских наступа чланова владе

Министар Душан Петровић каже да је у току припрема кодекса понашања и медијских наступа чланова владе и да очекује да се ускоро у форми предлога нађе пред министрима. Петровић није могао да говори о конкретним решењима, али је објаснио да ће кодексом бити прецизиране неке ситуације, односно како би министри у одређеним случајевима требало да поступају.

Шта је додато у закон

Одредба која је из пословника пренета у закон гласи: Чланови владе, државни секретари и директори посебних организација и служби владе дужни су да у јавним изјавама и наступима у јавности изражавају и заступају ставове владе.

Одлуку владе дужан је да заступа у јавности и члан владе који је гласао против ње или је био уздржан. У истом члану 26 а пише и да се „информације о раду владе не могу давати супротно начину одређеном пословником владе или на начин на основу којег се не може утврдити који члан владе, државни секретар и директор посебне организације и службе владе даје информацију”.

(Политика)