Početna strana > Hronika > Dušan Petrović: Država se neće baviti biznisom
Hronika

Dušan Petrović: Država se neće baviti biznisom

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 10. jul 2011.

Svaki dobar posao biće podržan ne samo kreditnom politikom. – Angažovaće se znanje i 2.000 nezaposlenih agronoma. – Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive zemlje, navodnjava svega 100.000, a cilj je bar milion hektara

Ne znam po čemu će me seljaci pamtiti, ali mi smo za ovih sto dana od rekonstrukcije Vlade iz temelja promenili pristup poljoprivrednoj politici. Dali smo mogućnost da svako registrovano poljoprivredno gazdinstvo i svaki preduzetnik, malo preduzeće, može da dobije najjeftiniji kredit ovog trenutka u zemlji, zajam do pet miliona dinara, sa osam odsto nepromenljive godišnje kamate i rokom dospeća od tri godine. Na taj način smo potencijalno utrostručili sadašnji agrarni budžet od20 milijardi dinara. Sa 2,7 milijardi dinara izdvojenihza subvencionisanje kredita i plaćanje premija za stočarstvo i osiguranje, omogućili smo da 40 milijardi dinarabankarskogkapitala uđe u poljoprivredu. To je najvažnija stvar koja se dogodila u poslednjih sto dana, rekao je u intervjuju za „Politiku“ Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, odgovarajući na pitanje – po čemu bi, posle sto dana mandata, seljaci mogli da ga upamte?

Šta još mogu da očekuju?

Različitim učesnicima u poljoprivrednoj proizvodnji i na tržištu ne mogu se nuditi isti instrumenti. Prvi put od 2003. Fond za razvoj počeće da odobrava kredite i kompanijama koje se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, što do sada nije bilo moguće. Vlada je dala saglasnost na takvu odluku Upravnog odbora Fonda za razvoj, pa je preduzećima koja se bave poljoprivrednom prozvodnjom na raspolaganju i taj značajan resurs. To je veliki iskorak.

Pre Vas na čelu istog resora bio je čovek iz stranke kojoj i Vi pripadate. Da li se u stranci nešto promenilo prema poljoprivredi?

U suštini, ništa se nije promenilo, osim toga što sam u rekonstruisanu vladu došao, ne samo na mesto ministra poljoprivrede, već i trgovine, koji je takođe bio iz iste partije.

S kojim ciljevima?

Dva su osnovna cilja koja treba da ostvarimo: da uspostavimo red na tržištu poljoprivrednih proizvoda i da povećamo efikasnost u poljoprivrednoj i prerađivačkoj industriji. Efikasnost znači manje troškove, više para će ostati onima koji se bave poljoprivredom. To je put i način da ljudi bolje žive. Nažalost, mi smo vrlo neefikasni, malo koristimo znanje. U narednim mesecima primenićemo novi koncept rada poljoprivrednih stručnih službi u Ministarstvu. Nastojaćemo da uključimo veliki broj agronoma, da ih povežemo s poljoprivrednim gazdinstvima ne bismo li im njihovo znanje stavili na raspolaganje, a time povećali efikasnost i smanjili troškove. Srbija u ovom času ima skoro 2.000 nezaposlenih agronoma. Mi to moramo da promenimo.

Koje su ključne oblasti poljoprivrede na koje u svojoj strategiji računate?

Idemo u tri pravca. Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive zemlje, a navodnjava se svega 100.000 hektara. Dobio sam uveravanja od nadležnih stručnih službi da ćemo već početkom septembra imati jasan plan, kao osnovu za veliki projekat navodnjavanja milion hektara. To bi trebalo veoma da poveća proizvodni kapacitet naše poljoprivrede.

Kada se to može očekivati?

Početkom septembra znaćemo koliko nam para i vremena za to treba. Za sada mogu reći da će to biti u dogledno vreme i da će država naći kapital za ta ulaganja.

Drugi veliki pravac je stvaranje uslova za povećanje proizvodnje mineralnih đubriva. Ohrabruje činjenica da su neke velike kompanije pokazale nameru da investiraju u ovu oblast i u našoj zemlji.

Ali je i skupo.

Jeste, ali kada budemo imali mnogo veću proizvodnju i cena bi morala da bude niža.

Treći pravac biće unapređenje rada naših poljoprivrednih instituta jer upravo u njima imamo velike potencijale. Recimo, vrhunska proizvodnja semena pšenice, kukuruza, ostalih žitarica, ali i povrća i voća. Ova tri strateška pravca su osnov za ekspanziju naše poljoprivrede. Srbija će imati usklađene bilanse tek kada bude imala 60 odsto stočarske u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. To se ne može uraditi za godinu dana, niti se dramatična neravnoteža u strukturi proizvodnje može brzo i lako otkloniti. Što nam to brže pođe za rukom, tim bolje za nas. Cilj je, takođe, da na domaćem tržištu bude više mesa jer ćemo time imati i manje cenovne pritiske. Stočarstvo mora da nam omogući i snažniji izvoz.

Da li računate i na izvoz bebi bifa u EU?

Naravno, jer sada od 8.500 tona, kolika nam je izvozna kvota, isporučujemo svega 1.200 tona. I to je ozbiljan znak slabosti našeg stočarstva, ali i celokupne poljoprivrede.

Koji su to, uslovno rečeno, izvođači radova na koje, takođe, računate?

Na sve. Svi proizvođači dolaze u obzir – i veliki i mali. Bez razlike. I prema svakom od njih biće usmerene odgovarajuće mere. Krediti do pet miliona dinara predviđeni su za manje. Za sve namene, uključujući čak i refinansiranje kratkoročnih zajmova iz 2010. godine. S druge strane, Fond za razvoj otvorio je vrata velikim poljoprivrednim proizvođačima.

Pojedini poljoprivredni analitičari su tvrdili da je Vaš prethodnik nesrazmerno većim sredstvima podržavao vojvođanske paore, a mnogo manje seljake u centralnoj i ostalim delovima Srbije, u kojoj se ostvaruje lavovski deo proizvodnje osim u ratarstvu. Da li je ono što se nedavno dešavalo na putevima Vojvodine bio odgovor na Vaš zaokret u drugom smeru – da se malo veći akcenat stavi na stočarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo...?

Ne bih to tako delio. Meni je podjednako drago sve ono što se dobro desi u Subotici, Bujanovcu, Novom Pazaru ili Kruševcu. Po prirodi stvari ratarska proizvodnja je najveća u Vojvodini i pošto je ratarstvo predmet najvećih podsticaja, naravno da je tamo najviše para i išlo. Svestan sam takođe da ni sve promene koje želimo da uvedemo neće proći bez reakcije. Ta ispoljena energija na drumovima Vojvodine pokazala je značaj poljoprivrede. Promenili smo politiku, kako bismo povećali efikasnost, a to znači mogućnost da ljudi više zarade i bolje žive. Naša zemlja ima izvanredne mogućnosti da postane voćarska velesila. Zbog čega to ne bismo iskoristili ne samo južno od Save i Dunava, već i u Vojvodini koja ima takođe dobre uslove za razvoj te vrste proizvodnje. Prosečna veličina naših poseda upućuje ljude da se bave povrtarstvom i da dobro zarađuju radeći taj posao.

Da li ćete imati vremena u svom mandatu da se izborite s monopolima, kartelima u poljoprivredi i prehrambenoj industriji?

Mislim da su ta i još mnoga pitanja u „opisu“ posla Komisije za zaštitu konkurencije. Mi ćemo joj dati punu podršku da istraje. Ustav i zakon su joj stavili u zadatak da se bavi tim delom posla. Sedeći na ovom mestu ja nemam prava da sudim ko je monopolista, a ko ne.

Stočarstvo je, posebno govedarstvo, kruna svake poljoprivrede, osim naše. Šta tu, uz programska načela i obećanja, možete da učinite, jer nam je stočni fond, po broju grla, na nivou 1905. godine, tek što je na tron došao kralj Petar I Karađorđević?

Srbija je prošle godine proizvela 96.000 tona goveđeg mesa, uglavnom ga sama i pojela, a potrošili smo i malo više. Proizveli smo i oko 269.000 tona svinjskog mesa, koliko smo i potrošili. Brojevi govore s kojim se problemom suočavamo, jer se poljoprivredom u Srbiji bavi oko 2.000.000 ljudi u oko 700.000 domaćinstava. Polovina njih se bavi „čistom“ poljoprivredom, a druga još nečim. Da imamo američku strukturu društva poljoprivredom bi se bavilo manje od 100.000 ljudi – jedan odsto. I oni bi proizvodili za domaće tržište i izvoz. Da smo deo razvijene Evrope poljoprivredom bi se bavilo pet, sedam, najviše do 15 odsto stanovnika. Eto, kod nas je to dva miliona duša. Kada tih dva miliona ljudi proizvede hranu i uglavnom je sami potroše, naravno da je ona skupa, a da oni koji su je proizveli – nemaju para. To je stanje stvari koje mi želimo da promenimo. Nema boljitka bez povećanja izvoza. Ne možemo da se razvijemo proizvodeći samo za domaće tržište. Ruku na srce, valja istaći da smo lane imali rekordan izvoz hrane od 2,2 milijarde dolara. To je dobar rezultat.

Niste ni prvi niti jedini koji bi hranu u izvozu da zamenite za naftu. Ali, maline, pšenica, kukuruz, dakle sirovine, ne mogu nam ceo vek biti jedini oslonac. Mi nemamo 40 miliona hektara kao Ukrajina, već deset puta manje, pa da ekstenzivno proizvodimo i izvozimo žitarice. Na šta još računate?

Upravo na to da proizvodimo robu više faze prerade. Da ne izvozimo kukuruz, već meso i mesne prerađevine. To je strategija. Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Ceftom, Eftom, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom… Država je, dakle, napravila ambijent za spoljnu trgovinu za svakog našeg proizvođača i izvoznika. U prvih pet meseci ove godine izvoz je dobro krenuo. Već je veći od milijardu dolara. Svima nama treba da bude jasno – država ne može da se bavi biznisom, ali svaki dobar biznis ona može i mora da podrži. Mi ćemo to da uradimo. Svaki dobar projekat koji do nas dođe dobiće svaku legitimnu vrstu podrške.

Zašto ste se prihvatili ovog posla? Šta Vas vezuje za poljoprivredu?

Želja da pomognem ljudima koje volim i poštujem.

Jeste li skoro razgovarali sa svojim seljacima u Pocerini, Rađevini, Brankovini, Mačvi... Šta ih tišti, peče?

Nedostatak para.

(Politika)