Душан Петровић: Држава се неће бавити бизнисом

Сваки добар посао биће подржан не само кредитном политиком. – Ангажоваће се знање и 2.000 незапослених агронома. – Србија има 4,2 милиона хектара обрадиве земље, наводњава свега 100.000, а циљ је бар милион хектара

Не знам по чему ће ме сељаци памтити, али ми смо за ових сто дана од реконструкције Владе из темеља променили приступ пољопривредној политици. Дали смо могућност да свако регистровано пољопривредно газдинство и сваки предузетник, мало предузеће, може да добије најјефтинији кредит овог тренутка у земљи, зајам до пет милиона динара, са осам одсто непроменљиве годишње камате и роком доспећа од три године. На тај начин смо потенцијално утростручили садашњи аграрни буџет од20 милијарди динара. Са 2,7 милијарди динара издвојенихза субвенционисање кредита и плаћање премија за сточарство и осигурање, омогућили смо да 40 милијарди динарабанкарскогкапитала уђе у пољопривреду. То је најважнија ствар која се догодила у последњих сто дана, рекао је у интервјују за „Политику“ Душан Петровић, министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, одговарајући на питање – по чему би, после сто дана мандата, сељаци могли да га упамте?

Шта још могу да очекују?

Различитим учесницима у пољопривредној производњи и на тржишту не могу се нудити исти инструменти. Први пут од 2003. Фонд за развој почеће да одобрава кредите и компанијама које се баве примарном пољопривредном производњом, што до сада није било могуће. Влада је дала сагласност на такву одлуку Управног одбора Фонда за развој, па је предузећима која се баве пољопривредном прозводњом на располагању и тај значајан ресурс. То је велики искорак.

Пре Вас на челу истог ресора био је човек из странке којој и Ви припадате. Да ли се у странци нешто променило према пољопривреди?

У суштини, ништа се није променило, осим тога што сам у реконструисану владу дошао, не само на место министра пољопривреде, већ и трговине, који је такође био из исте партије.

С којим циљевима?

Два су основна циља која треба да остваримо: да успоставимо ред на тржишту пољопривредних производа и да повећамо ефикасност у пољопривредној и прерађивачкој индустрији. Ефикасност значи мање трошкове, више пара ће остати онима који се баве пољопривредом. То је пут и начин да људи боље живе. Нажалост, ми смо врло неефикасни, мало користимо знање. У наредним месецима применићемо нови концепт рада пољопривредних стручних служби у Министарству. Настојаћемо да укључимо велики број агронома, да их повежемо с пољопривредним газдинствима не бисмо ли им њихово знање ставили на располагање, а тиме повећали ефикасност и смањили трошкове. Србија у овом часу има скоро 2.000 незапослених агронома. Ми то морамо да променимо.

Које су кључне области пољопривреде на које у својој стратегији рачунате?

Идемо у три правца. Србија има 4,2 милиона хектара обрадиве земље, а наводњава се свега 100.000 хектара. Добио сам уверавања од надлежних стручних служби да ћемо већ почетком септембра имати јасан план, као основу за велики пројекат наводњавања милион хектара. То би требало веома да повећа производни капацитет наше пољопривреде.

Када се то може очекивати?

Почетком септембра знаћемо колико нам пара и времена за то треба. За сада могу рећи да ће то бити у догледно време и да ће држава наћи капитал за та улагања.

Други велики правац је стварање услова за повећање производње минералних ђубрива. Охрабрује чињеница да су неке велике компаније показале намеру да инвестирају у ову област и у нашој земљи.

Али је и скупо.

Јесте, али када будемо имали много већу производњу и цена би морала да буде нижа.

Трећи правац биће унапређење рада наших пољопривредних института јер управо у њима имамо велике потенцијале. Рецимо, врхунска производња семена пшенице, кукуруза, осталих житарица, али и поврћа и воћа. Ова три стратешка правца су основ за експанзију наше пољопривреде. Србија ће имати усклађене билансе тек када буде имала 60 одсто сточарске у укупној пољопривредној производњи. То се не може урадити за годину дана, нити се драматична неравнотежа у структури производње може брзо и лако отклонити. Што нам то брже пође за руком, тим боље за нас. Циљ је, такође, да на домаћем тржишту буде више меса јер ћемо тиме имати и мање ценовне притиске. Сточарство мора да нам омогући и снажнији извоз.

Да ли рачунате и на извоз беби бифа у ЕУ?

Наравно, јер сада од 8.500 тона, колика нам је извозна квота, испоручујемо свега 1.200 тона. И то је озбиљан знак слабости нашег сточарства, али и целокупне пољопривреде.

Који су то, условно речено, извођачи радова на које, такође, рачунате?

На све. Сви произвођачи долазе у обзир – и велики и мали. Без разлике. И према сваком од њих биће усмерене одговарајуће мере. Кредити до пет милиона динара предвиђени су за мање. За све намене, укључујући чак и рефинансирање краткорочних зајмова из 2010. године. С друге стране, Фонд за развој отворио је врата великим пољопривредним произвођачима.

Поједини пољопривредни аналитичари су тврдили да је Ваш претходник несразмерно већим средствима подржавао војвођанске паоре, а много мање сељаке у централној и осталим деловима Србије, у којој се остварује лавовски део производње осим у ратарству. Да ли је оно што се недавно дешавало на путевима Војводине био одговор на Ваш заокрет у другом смеру – да се мало већи акценат стави на сточарство, воћарство, виноградарство, повртарство...?

Не бих то тако делио. Мени је подједнако драго све оно што се добро деси у Суботици, Бујановцу, Новом Пазару или Крушевцу. По природи ствари ратарска производња је највећа у Војводини и пошто је ратарство предмет највећих подстицаја, наравно да је тамо највише пара и ишло. Свестан сам такође да ни све промене које желимо да уведемо неће проћи без реакције. Та испољена енергија на друмовима Војводине показала је значај пољопривреде. Променили смо политику, како бисмо повећали ефикасност, а то значи могућност да људи више зараде и боље живе. Наша земља има изванредне могућности да постане воћарска велесила. Због чега то не бисмо искористили не само јужно од Саве и Дунава, већ и у Војводини која има такође добре услове за развој те врсте производње. Просечна величина наших поседа упућује људе да се баве повртарством и да добро зарађују радећи тај посао.

Да ли ћете имати времена у свом мандату да се изборите с монополима, картелима у пољопривреди и прехрамбеној индустрији?

Мислим да су та и још многа питања у „опису“ посла Комисије за заштиту конкуренције. Ми ћемо јој дати пуну подршку да истраје. Устав и закон су јој ставили у задатак да се бави тим делом посла. Седећи на овом месту ја немам права да судим ко је монополиста, а ко не.

Сточарство је, посебно говедарство, круна сваке пољопривреде, осим наше. Шта ту, уз програмска начела и обећања, можете да учините, јер нам је сточни фонд, по броју грла, на нивоу 1905. године, тек што је на трон дошао краљ Петар I Карађорђевић?

Србија је прошле године произвела 96.000 тона говеђег меса, углавном га сама и појела, а потрошили смо и мало више. Произвели смо и око 269.000 тона свињског меса, колико смо и потрошили. Бројеви говоре с којим се проблемом суочавамо, јер се пољопривредом у Србији бави око 2.000.000 људи у око 700.000 домаћинстава. Половина њих се бави „чистом“ пољопривредом, а друга још нечим. Да имамо америчку структуру друштва пољопривредом би се бавило мање од 100.000 људи – један одсто. И они би производили за домаће тржиште и извоз. Да смо део развијене Европе пољопривредом би се бавило пет, седам, највише до 15 одсто становника. Ето, код нас је то два милиона душа. Када тих два милиона људи произведе храну и углавном је сами потроше, наравно да је она скупа, а да они који су је произвели – немају пара. То је стање ствари које ми желимо да променимо. Нема бољитка без повећања извоза. Не можемо да се развијемо производећи само за домаће тржиште. Руку на срце, ваља истаћи да смо лане имали рекордан извоз хране од 2,2 милијарде долара. То је добар резултат.

Нисте ни први нити једини који би храну у извозу да замените за нафту. Али, малине, пшеница, кукуруз, дакле сировине, не могу нам цео век бити једини ослонац. Ми немамо 40 милиона хектара као Украјина, већ десет пута мање, па да екстензивно производимо и извозимо житарице. На шта још рачунате?

Управо на то да производимо робу више фазе прераде. Да не извозимо кукуруз, већ месо и месне прерађевине. То је стратегија. Србија има споразуме о слободној трговини са ЕУ, Цефтом, Ефтом, Русијом, Белорусијом, Казахстаном, Турском… Држава је, дакле, направила амбијент за спољну трговину за сваког нашег произвођача и извозника. У првих пет месеци ове године извоз је добро кренуо. Већ је већи од милијарду долара. Свима нама треба да буде јасно – држава не може да се бави бизнисом, али сваки добар бизнис она може и мора да подржи. Ми ћемо то да урадимо. Сваки добар пројекат који до нас дође добиће сваку легитимну врсту подршке.

Зашто сте се прихватили овог посла? Шта Вас везује за пољопривреду?

Жеља да помогнем људима које волим и поштујем.

Јесте ли скоро разговарали са својим сељацима у Поцерини, Рађевини, Бранковини, Мачви... Шта их тишти, пече?

Недостатак пара.

(Политика)