четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Душан Јањић: Највећи губитници косовске кризе неколико тајкуна из Србије
Хроника

Душан Јањић: Највећи губитници косовске кризе неколико тајкуна из Србије

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 08. август 2011.

Неколико моћних тајкуна у Србији и једно хиљаду пословних, такозваних контроверзних и других пословних људи, остваривали су профит на томе што нису плаћали царине, што су декларисали робу да је за Косово, задржавали је у Србији и продавали по својим ланцима, изјавио је у интервјуу за Радио Слободна Европа Душан Јањић из Форума за етничке односе.

"Очигледно је да ће и ЕУ остварити део својих интереса, косовска влада је понајвише добила, а Београд је изгубио. Значи Београд је, да кренемо увек од губитника, на један несрећан начин изгубио две теме са оног стола који је требао да буде технички дијалог, царински печат и међународно представљање Косова. То су теме које су преломљене кроз ову кризу. Што се тиче царинског печата, Београд је пропустио прилику да заједно са ЕУ и са косовским властима нађе једно решење које би омогућило да се убира царина не само за косовски буџет него царина за српски буџет - и што је још важније, ПДВ. Морам да кажем да су највећи губитници из целе ове приче неколико моћних тајкуна у Србији и једно хиљаду пословних, такозваних контроверзних и других пословних људи", рекао је Јањић.

Профит је оствариван на томе што нису плаћали царине, што су декларисали робу да је за Косово, задржавали је у Србији и, коначно, продавали по својим ланцима.

"Најчешће је то бивала роба из Хрватске и других екс-југославенских земаља, где се, заправо, одавно усталила та пракса", каже Јањић.

Он је истакао да је Борислав Стефановић, шеф српског тима за дијалог са Приштином, онај који је пристао на печат за који сада откривамо да не пише Република Косово већ Косово.

Политичко (не)јединство

На питање како зна да је у питању Стефановић, Јањић је рекао: "Па знам, али он није добио подршку у влади у Београду. И једноставно Борко Стефановић је ушао у техничке разговоре испред Владе Србије, али он није имао ни политичку ни потпуну подршку. Без подршке ни он није сам умео да сарађује, обећавао је неке ствари које нису изводљиве - на пример да до 1. новембра се испоруче копије катастара. А стање катастра је тако да то апсолутно, и кад би и сви хтели сви, то не би могли да испоруче до 1. новембра", указао је Јањић.

"Дакле, била је то комбинација његовог недовољног знања и недовољне координације или комуникације са својим колегама, поготово са министром дипломатије (Вуком Јеремићем) и са још неким другим министрима", закључио је Јањић.

Он каже да је Јеремић "био на другој страни по неким питањима".

"Није то тај лични сукоб како се представља у медијима. Да ли ту има неке тензије, то је небитно. Битно је да (председник Србије) Борис Тадић није успео да обезбеди политичко јединство ни у владајућој коалицији, ни у влади, тако да је Борко Стефановић заиста био Борко Стефановић, често човек који сам нешто обећава", истакао је Јањић.

Новац и љубав

Иза свега овога крију се интереси тајкуна, сматра он.

"Сва моја искуства и са политиком, па и са косовском кризом, су да увек иза стоји неки ђаво који се зове новац, капитал или интерес. Љубав, емоције, наравно, постоје, могу да се пробуде - и 99 посто људи који је изашло на барикаде, говорим о Србима са Косова, апсолутно нису имали у виду тај новац. Ја морам да подсетим да је још 2002. године Зоран Ђинђић, као тадашњи премијер Србије, потписао уговор са (бившим шефом УНМИК-а на Косову Михаелом) Штајнером по коме је приход од царине ишао у косовски буџет. Тад је успостављена царина преко ЕУ. И то није било спорно све док се по истом том уговору толерисала ова либерална ситуација на северу. А онда је уследио још један важан уговор 2003, такође са Штајнером, али сада је то био (бивши шеф Координационог центра на Косову Небојша) Човић. То је онај уговор да један део муповаца или чувара мостова уђу у КПС. Дакле, када Борко Стефановић прихвата царински сервис Косова, тог часа, ја претпостављам, активирају се разни интереси - од политичких до економских, и долази до те блокаде. Ти људи који су пружили отпор томе једноставно нису добро израчунали, а поготово Тадић - ипак је он главни и одговорни ових преговора, те де факто тај процес води кабинет председника Тадића. И због тога је проблем. Кабинет не зна шта је у влади. Пар стотина људи који седи и прима плате у Министарству за Косово није ништа радило поводом ових преговора - једноставно нису били активирани", навео је Јањић за РСЕ.

Велики новац у игри

Он каже да Србија губи око милијарду у буџету због ненаплаћеног ПДВ-а и царина које се трансферишу као да су били на Косову а нису.

"Велики је новац у игри. Друго, читава једна социјална и политичка моћ се испоставила и међу Србима и међу Албанцима, али поготово међу Србима на северу и с њима повезаним страначким вођама и Србима у Београду, која не дозвољава нормализацију стања. За њих је владавина права, контрола царине ко год да је врши, неприхватљива", истиче Јањић, додајући да што се више узме на царини, то више иде у косовски буџет, самим тим Брисел издваја мање.

"Што је више контроле на граници и царини, мање је организованог криминала, шверца илегалне економије на Балкану, значи и у Србији и у Црној Гори и свуда, мање је ризика са те стране. И што је најважније, мање је онога на шта је ЕУ осетљива када прође одговарајућу границу, то је такозвана веза организованог криминала и политичара. Мање је 'Шарића'. Један део земаља ЕУ, а то су сви осим пет, не да су подржали независност него су и формирали ИЦО. Па функција Питер Фејта није да буде статусно неутралан. Његова је функција да подржи што брже јачање и подизање ефикасности државе Косово и да подржи косовско међународно признаје. Дакле, већина ЕУ је на страни да треба што ефикасније, са што мање трошка, у што краћем року решити проблем признања Косова", објашњава он.

Сви су се измакли

Он каже да Србија губи око милијарду у буџету због ненаплаћеног ПДВ-а и царина које се трансферишу као да су били на Косову а нису.

"Велики је новац у игри. Друго, читава једна социјална и политичка моћ се испоставила и међу Србима и међу Албанцима, али поготово међу Србима на северу и с њима повезаним страначким вођама и Србима у Београду, која не дозвољава нормализацију стања. За њих је владавина права, контрола царине ко год да је врши, неприхватљива", истиче Јањић, додајући да што се више узме на царини, то више иде у косовски буџет, самим тим Брисел издваја мање.

"Што је више контроле на граници и царини, мање је организованог криминала, шверца илегалне економије на Балкану, значи и у Србији и у Црној Гори и свуда, мање је ризика са те стране. И што је најважније, мање је онога на шта је ЕУ осетљива када прође одговарајућу границу, то је такозвана веза организованог криминала и политичара. Мање је 'Шарића'. Један део земаља ЕУ, а то су сви осим пет, не да су подржали независност него су и формирали ИЦО. Па функција Питер Фејта није да буде статусно неутралан. Његова је функција да подржи што брже јачање и подизање ефикасности државе Косово и да подржи косовско међународно признаје. Дакле, већина ЕУ је на страни да треба што ефикасније, са што мање трошка, у што краћем року решити проблем признања Косова", објашњава он.

Сви су се измакли

На питање у каквој су позицији Тадић и Хашим Тачи, он каже да премијер Косова креира нову реалност.

"Кратко речено, Хашим Тачи је активирао један опробан метод у коме јако добро функционишу он и косовско друштво, а то је креирање нове реалности. Председник Тадић је на ту нову реалност одреаговао лоше мислећи да ће створити услове овим барикадама и осталим да се ипак подели Косово на северу. То није прошло. Он је сада у једној позицији да се притаји једно време, да још сачека реакцију Москве. Ако може да издржи до тог састанка с Путином крајем августа, ако не – мораће пре да вуче потезе. Кратко речено, он је сада у ситуацији да напусти идеју поделе и да напусти целу причу о царини и о контроли. Покушава да купи то време до 15. септембра, али му очигледно Тачи и ЕУ не дају то време због ове Русије. Дакле, мислим да је он у тешкој ситуацији. Не би био у тешкој ситуацији кад би имао способност промене политике", истиче Јањић.

Тадић мора да прихвати реалност

Он сматра да Тадић мора да прихвати реалност, а то је да се "контрола врши од оних који су тамо, да се плаћа царина и да направи коначно нормалне граничне прелазе".

Јањић, такође, признаје и да је то пут признавању независности Косова. "То је једна од станица. Само што је проблем што на овај начин како Тадић неће да призна Косово, а оно де факто добија све више - сад има 75 држава које су га признале - ми заправо губимо уопште шансу да разговарамо о инвестицијама, о новцу, о тржишту, о сарадњи, губимо невероватно много, милијарде", додаје он.

Хулигани и шверцери

На питање новинара РСЕ ко влада севером Косова, он истиче да то сигурно нису "хулигани и шверцери".
"Морам да кажем да су врсте приче типа ‘хулигани и шверцери’ крајње неозбиљне. Нажалост, чули смо их од врха државе и од других. То је као кад су напали 10. октобра протестанте против Параде поноса, прича да су то хулигани. Нема тамо скоро ничега што није организовано, контролисано, мало је то друштво. Дакле, то је била нека врста грађанске побуне у којој су учествовале све странке. Све странке су биле на истој причи. Из различитих мотива су кренули. ДСС се спремао да протестује због споразума, али кад већ није било споразума, онда су заједно кренули да бране север - и ту су испоставила нека врста солидарности. Ко је ту све вукао конце, то је јако тешко рећи, јер тамо држава Србија има различита значења, углавном персонализована, али испоставило се да је на крају ипак сав рачун стигао на Андрићев венац. И то је кључ. Оно чега сви треба да се прибојавамо, то је да се не понови тај масован удар грађана једних на друге. За сада на срећу нема тога ризика - и што се пре склоне барикаде, тај ризик је мањи", закључио је Јањић.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер