Душан Батаковић: Независност Косова угрожава међународни поредак

ХАГ – Шеф делегације Србије, амбасадор Душан Батаковић рекао је у Међународном суду правде да је једнострано проглашење независности Косова у супротности са међународним правом и са резолуцијом Савета безбедности УН.

Батаковић је нагласио да су једностраним проглашењем независности Косова у фебруару 2008. године, власти у Приштини угрозиле међународни правни поредак заснован на суверенитету и територијалном интегритету држава и одржавању мира.

Српска делегација данас је пред Међународним судом правде у Хагу представила агументе за одбрану Косова и Метохије, чиме је почела расправа о питању легалности једностраног проглашења независности јужне српске покрајине, које је Генерална скупштина УН поставила суду на иницијативу Србије.

Косово представља српску историју и колевку њене државности и један од кључних темеља њеног идентитета, указао је шеф српске делегације и напоменуо да су Срби, од конститутивног народа у Србији, против своје воље сведени на статус мањине у својој држави.

„Србија је уверена да ће УН и међународна заједница уз помоћ саветодавног мишљења судија МПС изнаћи прави одговор за овај изазов који погађа саме темеље међународноправног поретка”, нагласио је Батаковић и детаљно објаснио генезу косовског проблема.

Адвокат Владимир Ђерић подсетио је на важност саветодавног мишљења које ће издати суд и које ће, иако нема обавезујуће дејство, утицати на будући став Генералне скупштине и Савета безбедности УН према једностраном проглашењу независности Косова, као и политику према њему.

Ђерић је указао на низ правних пропуста, који се, поред осталог тичу легитимности доношења једностране декларације независности, наводећи да иза њега не стоји народ Косова, већ представници привремених институција у јужној српској покрајини.

Професор међународног права Андреас Цимерман из Немачке указао је како је низом аката косовских самопрокламованих власти кршена резолуција 1244, истичући да се декларација независности супроставља не само међународном праву већ и прерогативима Савета безбедности УН.

„Резолуција 1244 предвиђа да ће се будући статус покрајине одредити кроз миран политички процес и да сваки коначни договор мора да се постигне на миран начин и кроз преговоре, као и да мора да га одобри Савет безбедности”, указао је Цимерман и подсетио да су бечки преговори о статусу Косова од почетка били предодређени да не успеју, пре свега због пристрасности медијатора Мартија Ахтисарија.

Цимерман је судијама указао на правне аспекте кршења одлука Савета безбедности које су кулминирале сецесијом Косова, и поред изричите забране највишег тела УН да се било какав статус може постићи некаквим унилатералним актима.

Експерт за међународно право из Велике Британије Малколм Шоу оценио је да су принципи суверености и територијалног интергитета који су успостављени у међународном правном поретку доведени у питање после декларације коју су привремене институције Косова самовољно издале и прогласиле јужни део Србије за државу, мимо правила која су зацртана међународним правом.

Позивајући се на бројне међународноправне документе, Шоу је истакао обавезу постовања територијалног интегрита држава, без могућности самовољног деловања заједница у оквиру држава.

„Оно што је створено илегално не може накнадно да се озакони”, поручио је Шоу и подсетио да су творци декларације о независности Косова већ „пропали на тесту легалности”, самовољним кршењем резолуције 1244 и унитералним потезом који је суверенитет једне државе довео у питање.

Такође је указао на опасност која прети не само државама са сличним проблемима, чији би целовитост и суверенитет могли да буду доведени у питање конвалидацијом нелегалног акта, већ и целом међународном поретку.

Професор Марсело Коен из Швајцарске образложио је да је право на самоопредељење неког народа установљено у колонијалном окружењу, и подсетио да ниједна самопроглашена држава од 1954. није призната од највеће светске организације УН.

Такође је указао на чињеницу да ниједна резолуција Савета безбедности не препознаје јужну српску покрајину као државу, оцењујући да ни аутори декларације нису сасвим сигурни у законитост свог поступка.

„Сецесија не може да оздрави Косово, већ напротив она ће тек изазвати даље продубљивање проблема у том региону и низ несугласица међу државама које га признају, односно не признају као државу”, упозорио је Коен.

Завршну реч у име српске делегације дао је координатор тима Саша Обрадовић указујући да потези Приштине нису у сагласности ни са резолуцијом 1244, нити са међународним правом, као и да случај Косова није „суи генерис”, као што то желе да представе аутори једностране декларације Косова.

Он је упозорио да ће кршење основних принципа међународног права и поретка довести до ситуација у којој ће свако моћи да свој случај представи као преседан и одступи од међународног права, уколико то нађе за сходно.

Председник суда Хисаши Овада из Јапана обавестио је на почетку седнице учеснике у поступку да су, од данас, писани поднесци држава које су дале своје мишљење о једностраном проглашењу независности Косова, доступни јавности на веб сајту суда.

Расправи о питању „да ли је декларација независности коју су издале привремене власти на Косову у складу са међународним правом”, присуствовали су министар иностраних послова Србије Вук Јеремић са сарадницима, амбасадор Србије у Холандији Чедомир Радојковић, као и стотинак представника дипломатског кора из целог света.

Делегација Приштине, са Скендером Хисенијем на челу, бранила је данас пред 15 судија Међународног суда правде у Хагу сецесију Косова тврдњом да је једнострана декларација о независности „воља косовског народа”, одбацујући било какву могућност за отварање нових преговора о статусу.

Шеф делегације, коју МСП назива „ауторима једностране декларације о независности” Хисени изјавио је да је (једнострана ) декларација о независности Косова била „стање и реализација воље народа Косова, која се дуго година уназад огледа у жељи његових грађана да сами одлучују о свом политичком статусу”.

„Не осврћући се на проблеме у прошлости и патње народа Косова кроз које је прошао, ми још имамо жељу за добросуседским односима са Србијом и радо бисмо преговарали са њом о практичним питањима која се јављају у мешовитој заједници”, казао је Хисени.

Према његовим речима, такви преговори би морали да се воде између две равноправне државе, Косова и Србије.

„Не бисмо могли да уђемо у преговоре који би довели у питање наш статус суверене и независне државе”, нагласио је шеф приштинске делегације.

Хисени је казао да „они који желе да обнове преговоре су или несвесни ситуације на терену, или желе да створе хаос у региону”, јер су „Косово признале све суседне државе, осим Србије”.

Он је одбацио могућност да Приштина прихвати позив Београда и настави преговоре у којима Србија неће прихватити Косово као независну државу, јер би то, према његовом мишљењу, могло да доведе до нових конфликакта у региону.

„Независност Косова је неповратна и то ће и остати за добро целог региона као и за добро одрживог мира у региону и безбедности”, навео је шеф делегације Приштине.

Британски адвокат Мајкл Вуд, члан приштинске делегације, изложио је „чињенице које осветљавају специјалне услове који су довели до декларације независности”.

Позивајући се на пресуду коју је изрекао Хашки суд у „случају Милутиновић”, када је неколико државних функционера осуђено на вишегодишње затворске казне због злочина на Косову, Вуд је навео да је према народу Косова крајем деведестих година прошлог века вршен масакр, да је на десетине хљада људи остало без чланова породице, домова”

Бивши председник Србије Милан Милутиновић ослобођен је на том суђењу.

Професор Данијел Милер, члан делегације Приштине, фокусирао се на „посебну природу косовског проблема”, указујући да се декларација независности није уопште бавила питањима државности, или прознања Косова као државе, док је профешор Шон Марфи, такође члан делегације, оценио да декларација није нарушила резолуцију Савета безбедности 1244.

У извештајима с расправе пред Међународним судом правде (МСП) у Хагу, светски медији су данас пренели аргумент Србије да једнострано проглашење независности Косова представља кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН и оценили да ће Приштина, вероватно, тврдити да резолуцијом није забрањено отцепљење.

Медији су пренели оцене стручњака да би мишљење МСП у корист независности Косова могло да изазове талас нових признања независности, док би супротно мишљење могло да подстакне Београд и Приштину да седну за преговарачки сто.

Ројтерс је навео да је српски тим пред судом указао да је проглашење независности Косова, 2008. године, било „флагрантно кршење” територијалног интегритета Србије.

Британска агенција је подсетила да Резолуција 1244 СБ УН признаје територијални интегритет тадашње Југославије и да позива на аутономију и самоуправу у јужној српској покрајини до проналажења политичког решења.

„Аналитичари сматрају да би пресуда у корист Косова могла да наведе више земаља да признају његову независност, док би супротно мишљење могло да подстакне (Приштину) да потражи решење у преговорима са Србијом”, навео је Ројтерс.

Та агенције је приметила да су независност Косова признале 63 земље, али да је потребно да то учини много више њих да би Косово постало пуноправна чланица УН.

Британска телевизијска мрежа Би-Би-Си oценила је да ће расправа пред МСП бити комплексна и да ће одмеравање снага двеју страна око овог питања бити жестоко.

„Србија ће, вероватно, тврдити да је Резолуција 1244 УН, којом је окончан рат на Косову, потврдила територијални интегритет тадашње Југославије и јурисдикцију Београда над јужном покрајином”, навео је BBC.

С друге стране, „верује се да ће косовска страна тврдити да резолуција не забрањује изричито отцепљење и да је кршење људских права на Косову, које је починила влада (Слободана) Милошевића, дало покрајини право на самоопредељење”, пренела је британска телевизија, подсећајући да је ова расправа прва те врсте пред МСП.

Француски дневник „Монд” указао је да су многе земље, међу којима Шпанија, Русија и Грчка, својевремено изразиле страховање да би признање самопроглашене државе представљало преседан.

„То није преседан који ствара сепаратизам”, изјавио је „Монду” Жак Рупник, истраживач у Центру за међународне студије и истраживања.

„Срби не схватају да неко може да има одличне правне аргументе, а политички да не буде у праву”, казао је Рупник.

(Танјуг)