Дуг српске привреде банкама 19,5 милијарди евра

Београд - Дуг привреде банкама, према процени економиста, више него двоструко већи од овогодишњег буџета Србије. Предузећа од зараде све теже плаћају рате кредита.

По различитим основама, од краткорочних до дугорочних обавеза, реални сектор се код банака задужио за 19,5 милијарди евра.

Србију ове године очекује неколико важних економских питања. Како зауздати раст цена и инфлацију, како одржати стабилан курс динара, како решити велику незапосленост, али и шта урадити са великом задуженошћу, тј. неликвидношћу привреде.

"Пошто је више од трећине тих неликвидних предузећа онда се тог 'сизифовског посла' да се одмрси чвор ухватило Министарство економије. Мислим да је већ у завршној фази тај програм како доћи до тог 'пребијања'", каже Едвард Јакопин, директор Републичког завода за развој.

Према сазнањима Б92, размишља се о државном пројекту који би разним мерама побољшао ликвидност привреде. Да је проблем велики показује и пословно другачији манир многих банака, које су се некада са клијентима састајале два до три пута годишње, док сада то чине бар једном месечно.

"Много дубље него што је то био случај раније, заједно са клијентом истражују начине и почињу са клијентом да се баве управљањем самим предузећем у циљу постављања тог предузећа поново на ноге. Да ли је у питању изналажење стратешког партнера који одговара и банци и кориснику кредита, који уноси додатни капитал. Да ли је заједнички рад на продужењу рокова за измирење пласмана који често помаже, али некада и не", каже Здравко Крунић, члан извршног одбора банке Сосијете женерал.

Интерес банака је да сачувају свој новац дат предузећима, па се зато све чешће упуштају у заједнички ангажман са фирмом, како би она што боље пословала и имала профит, јер то гарантује отплату кредита.

"Највећи проблем тог дуга је што његови трошкови сервисирања привреди износе између четири и пет милијарди евра на годишњем нивоу. Што значи да предузећа имају у просеку већи трошак за сервисирање својих дугова у односу на укупан фонд зарада који исплате својим радницима", каже Мирослав Здравковић, економски аналитичар.

Програм за смањење задужености и неликвидности привреде требало би да буде завршен до краја марта. Економисти сматрају да није добро само стимулисати кредитну активност, већ да прецизније треба регулисати оквир који ће прописивати веће ангажовање пословних банака.

(Б92)