Дубравка Стојановић: Срби нису избројали жртве ниједног рата

Београд – Тачан број страдалих Срба у ратовима у 20. веку, па и жртава НАТО бомбардовања никада није прецизно утврђен, што отвара простор за политичке манипулације.

Историчари сматрају да је разлог томе што надлежне институције нису како ваља урадиле свој посао.

У изјавама Танјугу историчари су се сагласили да је "стара бољка" Србије да не преброји своје жртве, подсећајући да се не зна ни тачан број српских жртава из балканских и из оба светска рата.

Током интервенције НАТО-а од 24. марта до 10. јуна 1999. године страдало је, према доступним подацима, око 2.500 људи, од чега је, према евиденцији Војске Југославије и МУП-а, погинуо је 1.031 припадник ВЈ и МУП-а. 

Фонд за хуманитарно право, с друге стране, тврди да подаци којима располаже показују да је током НАТО бомбардовања СРЈ од 24. марта до 10. јуна 1999. године убијена или присилно нестала 9.401 особа, од чега је 758 њих страдало од дејстава НАТО-а. ФХП тврди и да су највише страдали Албанци. 

Разликују се и процене материјалне штете од бомбардовања - од сто милијарди долара, колико је процењено непосредно после интервенције НАТО-а, до 30 милијарди, колико су годину дана касније проценили економисти експертске групе Г17. 

"Ми не знамо колико је Срба нестало у Првом рату, Другом рату, па не знамо тачно ни колики је број жртава у НАТО интервенцији", рекао је директор Института за савремену историју Момчило Павловић. 

Он је подсетио да једино војска и полиција имају податке о броју настрадалих, који се могу сматрати релевантним.

"Али цивилне жртве нисмо на адекватан начин пописали ангажовањем државне комисије, кроз ефикасну акцију која би обишла све куће, све бомбардоване локације и сравнила податке истраживањем. А посебно што немамо податке о броју настрадалих са албанске стране", додао је Павловић. 

Према његовим речима, поштено би било да се сви ти подаци укрсте са подацима и проценама НАТО снага и онда би то била приближна истина. 

"Пропуштање рокова да се то уради непосредно после догађаја ствара контроверзе и конфузијију", упозорио је историчар. 

Павловић је додао да не верује да ту има смишљене манипулације и намере, већ да је то питање лоше организације. 

"Ми имамо тај проблем да институције не раде свој посао. А онда пред налетом других догађаја то питање је потиснуто у други план", рекао је Павловић. 

Он је навео да се, када је у питању материјална штета, то је ствар процене - процене директне, индиректне материјалне штете, изгубљене добити и да је то врло тешко прецизно утврдити, али да нас драстична разлика у процени чини некредибилним у разговорима са међународним факторима или са онима од којих би Србија требало да тражи и одштету.

Историчарка Бранка Прпа је истакла да је питање броја жртава превасходно упућено државним органима "јер ту врсту пописа жртава ради држава и њене службе". 

Она је истакла да су "држава и њени органи дужни да саопште број жртава, било да се ради о рату, земљотресу, поплави" и навела да постоје службе које би требало да дају званични податак о броју жртава. 

"Не могу то да раде ни историчари, ни истраживачи, ни било ко други уместо државе", подвукла је Прпа. 

Међутим, Прпа сматра да тачан број жртава није утврђен "зато што се стално политизује с тим бројкама". 

"Не само што немамо број жртава бомбардовања НАТО пакта, ни војних ни цивилних - немамо ни број жртава деведесетих, немамо уопште никакву идеју какве је држава Србија имала губитке у готово десетогодишњем рату", упозорила је Прпа. 

Према њеним речима, пропуштена је прилика у последњем попису становништва када се могло поставити питање да ли је у породици било неког ко је жртва НАТО бомбардовања, ко је жртва рата или инвалид рата. 

Историчарка Дубравка Стојановић је такође истакла да Срби нису избројали жртве ниједног рата, почев од балканских, па преко Првог и Дугог светског рата.

Увек су, оценила је Стојановићева, постојали неки политички разлози због којих то није урађено. 

"Увек је било нешто због чега је незгодно да се то после рата уради и због чега је боље да се то прећути", рекла је она. 

Стојановићева је навела да, ако се занемаре ти политички разлози, то открива најмање две важне појаве - прву, да ми не маримо за наше жртве и другу, да се оне увек даље користе за политичку манипулацију. 

Иако стално говоримо о ратовима и историји, навела је Стојановићева, заправо ни најмање за њих не маримо, јер би у супротном прва брига била да људе, који су дали своје животе, именујемо и направимо њихов списак, јер је то једини начин да покажемо да те жртве поштујемо, а онда и себе као нацију и своју историју. 

Непребројене жртве се, како сматра, увек користе за политичку манипулацију. 

"Жртве се не преброје после рата из неког политичког разлога. Тада није одговарало Слободану Милошевићу да се зна колико је људи убијено, после Другог светског рата правила се нова Југославија и циљ је био да се злочини заташкају и да се држава прави на помирењу које је захтевало прећуткивање", указала је Стојановићева. 

Постоје иницијални политички разлози због којих се жртве не преброје, навела је Стојановићева и додала да се тиме касније "невероватно манипулише" и жртве користе или за сукобе са другим народима, или за продубљавање сукоба унутар Србије.

(Танјуг)