Državno tužilaštvo Belorusije uputilo Litvaniji zahtev za izručenje Svetlane Tihanovskaje; Gabrijelijus Landsbergis: Pre će postati hladno u paklu nego što ćemo razmotriti vaš zahtev

 Državno tužilaštvo Belorusije uputilo je Litvaniji zahtev za izručenje bivše predsedničke kandidatkinje Svetlane Tihanovskaje.

Kako se navodi u saopštenju Tužilaštva, zahtev za izručenje Svetlane Tihanovskaje je upućen kako bi ona bila krivično gonjena zbog kršenja pravnog poretka i javne bezbednosti.

Ranije je Istražni komitet Belorusije inicirao ekstradiciju Tihanovskaje, koja se i dalje nalazi u Litvaniji.

S tim u vezi, iz Viljnusa je stigao odgovor da je zahtev Minska odbijen.

„Litvanija ne izručuje ljude koji su mete političkog progona. Minsk to dobro zna“, saopštila je pres-služba litvanskog Ministarstva inostranih poslova.

Podsetimo, masovni protesti opozicije u Belorusiji počeli su 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovskaja.

Protiv Tihanovskaje i članova koordinacionog saveta opozicije, koji je formiran na njenu inicijativu, pokrenut je krivični postupak, između ostalog, po predmetu zavere radi preuzimanja vlasti i poziva na stvaranje ekstremističkih formacija.

Litvanija odbila da izruči Tihanovskaju beloruskim vlastima

Belorusija je objavila da je od Litvanije zatražila izručenje opozicione liderke Svetlane Tihanovskaje, ali je Viljnus odmah odbacio taj zahtev.

Tužilaštvo Belorusije je navelo da je od kolega u Litvaniji, na osnovu bilateralnog sporazuma iz 1992. godine, zatražilo izručenje Tihanovskaje kako bi bila procesuirana „zbog krivičnih dela protiv javne bezbednosti“, a u vezi s ulogom koju je imala u protestnom pokretu posle predsedničkih izbora u avgustu, prenosi Frans pres.

Međutim, litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis rekao je da „svi koji su utočište našli u Litvaniji mogu da se osećaju bezbedno, jer neće biti vraćeni režimima koji ih traže, bilo zbog njihove borbe za demokratiju i slobodu izražavanja ili zbog njihovih uverenja“.

 „Imamo samo jednu stvar da kažemo beloruskom režimu – Pre će postati hladno u paklu nego što ćemo razmotriti vaš zahtev“, kazao je Landsbergis.

Tihanovskaja, koja se odmah posle izbora sklonila u Litvaniju da bi izbegla hapšenje, na Tviteru je izrazila zahvalnost toj zemlji „ne samo na suprotstavljanju“ režimu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, već i na „slanju snažne poruke podrške Belorusima“.

Grateful to Lithuania and @GLandsbergis for not only standing up against Lukashenka's regime but also sending a clear message that strongly supports Belarusians https://t.co/ylKW0uyJJX

— Sviatlana Tsikhanouskaya (@Tsihanouskaya) March 5, 2021

Masovni antivladini protesti počeli su širom Belorusije posle predsedničkih izbora 9. avgusta, zbog zvaničnih rezultata glasanja, prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni.

Uprkos nastojanju vlasti da uguše proteste hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, masovni protesti su trajali do decembra, odnosno do dolaska izrazito hladnog vremena.

Tihanovskaju, koja je neočekivano postala glavni rival Lukašenku na izborima posle hapšenja drugih istaknutih opozicionara, beloruske vlasti optužuju da je organizovala „masovne nemire“, a proces protiv nje vodi se i zbog „poziva na akcije koje podrivaju nacionalnu bezbednost“.

Istražitelji su objavili video snimak, za koji tvrde da pokazuje kako Tihanovskaja posle izbora diskutuje o planu za zauzimanje vladinih zgrada u Gomelju, drugom po veličini beloruskom gradu.

(Agencije)