Dritan Abazović: Odluka Crne Gore o pristupanju NATO mudra, Alijansa je polisa osiguranja

 BUKUREŠT - Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je danas u Bukureštu, gde prisustvuje konferenciji ministara spoljnih poslova NATO, da je odluka Podgorice o pristupanju Alijansi bila mudra, jer je NATO, kaže, polisa osiguranja.

"To je bilo apsolutna mudra odluka, a dokaz za to su poslednja dešavanja nakon agresije Rusije na Ukrajinu, jer imamo situaciju da su zemlje koje su do tada bile neutralne, i niko nije mogao da ih motiviše da pristupe NATO-u, Švedska i Finska, sada za stolom. NATO je polisa osiguranja", rekao je Abazović za Tanjug.

On je ukazao da Crna Gora ne želi nikakav rat, niti sukobe, već želi da bude kredibilan član međunarodne organizacije koja se bavi i bezbednošću.

"I, sutra, ne daj bože, da dođe do neke nepredviđene situacije, koju Crna Gora niti priželjkuje, niti bi tome dala doprinos, imamo mogućnost, kao i sve ostale države članice, da se pozovemo na član 5 i da očekujemo podršku naših saveznika", rekao je Abazović.

To je, dodaje, važno za sve države, koje imaju parametre poput Crne Gore, u smislu veličine teritorije, broja stanovnika, ekonomije, vojne moći…, jer bi sve ostalo, kaže, bila "avantura sa nepredvidivim krajem".

"Odluka o NATO je bila potpuno O.K. i verujem da u Crnoj Gori i mnogi koji su bili neutralni, što je legitimno, sada, nakon ratnih dešavanja na tlu Evrope, razumeju da je, ipak, bilo važno da se tako nešto podrži i da svet nije dostigao nivo pacifizma koji bismo voleli da vidimo, a to je svet u kojem neće biti potrebe za vojskama. Ali, realnost nas i u 21. stoleću demantuje", rekao je Abazović.

On je preneo da je na konferenciji video da vlada jedinstvo kada su u pitanju sve teme, što je dobro u kriznim vremenima.

"Što se Crne Gore tiče naši stavovi su poznati i mi pokazujemo kredibilitet. Mi smo zemlja koja je prvi put u istoriji, od kada je postala članica NATO i od kada je nezavisna, došla na dva odsto izdvajanja za odbranu. To je uspeh vlade koji svako od naših kolega u NATO ceni. To je NATO standard", naglasio je Abazović.

Rekao je da su se učesnici, kada je reč o temama vezano za dešavanja u Ukrajini i zabrinutosti vezano za region Zapadnog Balkana, dosta pojasnili.

"Verujem da treba da uložimo dodatne napore za demokratizacijom, što podrazumeva da treba da budemo brži u donošenju odluka, konzistentni, ali i da očekujemo od partnera da budu aktivniji na prostoru Zapadnog Balkana ukoliko ne žele da se tamo pojave neke treće strane", dodao je on.

Otvoreni Balkan i Berlinski proces nisu u koliziji

Abazović je izjavio da ne vidi kako su inicijativa "Otvoreni Balkan" i Berlinski proces u koliziji, niti da negiraju jedna drugu, već upravo suprotno, i Podgorica je spremna da podrži sve inicijative koje doprinose regionalnoj saradnji i pomirenju.

U izjavi za Tanjug u Bukureštu, kada je reč o ostavci potpredsednice njegove vlade Jovane Marović, za koju se spekuliše da je to učinila zbog otvorenosti Podgorice ka inicijativi "Otvoreni Balkan", Abazović je rekao da je ona podnela ostavku u vezi sa poslom koji je radila, te da ne misli da to ima veze sa "Otvorenim Balkanom".

Dodao je da vlada radi brojne analize, i da nijedna od njih nije vlasništvo ministarstva, već cele vlade, navodeći da kod "Otvorenog Balkana" glavni kriterijum treba da bude trgovinska razmena između zemalja koje su pristupile, dok su sve ostale interpretacije individualne.

Da li je nekome simpatično rukovodstvo u Severnoj Makedoniji, Srbiji, Albaniji, to je, kaže, individualna stvar, ključno je pitanje da li ta inicijativa pospešuje trgovinsku razmenu, mobilnost ljudi, da li olakšava protok roba, usluga, priznanje dokumenata…

"U tom kontekstu, podržavam svaku inicijativu koja vodi regionalnoj saradnji i pomirenju. Uopšte ne vidim da su ’Otvoreni Balkan’ i Berlinski proces u koliziji, da jedno negira drugo, da ukoliko podržavate jednu, ne možete drugu… Ko je to rekao, objasnio? Gde to piše", rekao je Abazović.

Dodao je da je čak i prednost "Otvorenog Balkana" što je, na neki način, liberalniji, jer nema osnivački akt, već je to skup bilateralnih dogovora zemalja.

Naveo je i da ne vidi zašto imamo otpor prema inicijativama iz regiona, koje idu u pravcu bolje regionalne saradnje.

"Zašto naši ljudi ne mogu da smisle nešto dobro? Zašto uvek idemo sa predrasudama? Evo, podržavamo inicijativu Nemačke, Francuske, Italije, svakoga, ali zašto bismo imali neprijateljski odnos prema inicijativi koju sutra možda treba da aktivira Crna Gora, samo zato što je to iz Crne Gore", upitao je Abazović.

Zato je, kaže, njegov stav za svaku inicijativu koja vodi regionalnoj saradnji, apsolutno afirmativan.

"Ne postoji restrikcija Vlade Crne Gore da neko iznese argumente za i protiv, ali ti argumenti moraju da stoje, a ne da budu paušalni, niti plod bilo kakvog osećaja u odnosi na politički establišment u drugim državama", rekao je Abazović.

U tom smislu, naveo je da Crna Gora ne ulazi u Evropsku uniju, ni zbog Emanuela Makrona, ni zbog Olafa Šolca, niti nekog drugog lidera koji pomaže Podgorici, na čemu je, svakako zahvalan, već želi da postane deo EU, jer deli vrednosti savremenog sveta.

"Isto tako se odnosimo prema svim inicijativama", zaključio je Abazović.

Rasplet krize je jednostavan, problem DPS

Rasplet aktuelne krize u Crnoj Gori je jednostavan, ali njegovu komplikaciju čini što zavisi od DPS-a, istakao je Abazović.

"To su ljudi koji u ovom trenutku ne pokazuju želju da se Crna Gora deblokira i uhvati zamah na evropskom putu. Imaju priliku 12. decembra da pokažu drugo lice, konstruktivnost i da izaberu makar jednog sudiju Ustavnog suda", poručio je Abazović.

Kazao je da bi bilo dobro da se izaberu barem dvoje od četiri sudije.

Ukazao je da, ako to DPS ne bude učinio, to predstavlja jasan signal da se sve što je pričao za njih obistinilo, a to je da žele da guraju zemlju u probleme, kako bi u lovu u mutnom pokušali sebi da ostvare nešto malo bolju političku poziciju.

Abazović smatra da je politička procena DPS-a pogrešna i da ih dodatno marginalizuje.

"Ostali politički subjekti, bez obzira na razlike koje postoje, sudeći po onom što javno izjavljuju, su potpuno opredeljeni da glasaju za sudije Ustavnog suda, a funkcionalni Ustavni sud će omogućiti da testiramo zakonska rešenja koja stvaraju dilemu da li su u skladu sa Ustavom, priznavanje rezultata lokalnih izbora, kao i da izađemo na nove parlamentarne i predsedničke izbore koji svakako slede u Crnoj Gori", podvukao je on.

U Bukureštu on se sastao i sa pomoćnicom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Karen Donfried koju je, kaže, upoznao sa situacijom.

"SAD je uz EU naš najznačajniji spoljnopolitički partner i važno je da podelimo razmišljanje šta se dešava u Crnoj Gori. Postoji velika propaganda, galama po mom skromnom sudu ni oko čega, ali je to deo našeg političkog miljea, pa treba iskoristiti priliku da ljudima objasnite šta se zbiva", kazao je on.

Abazović je istakao da je tačno da Crna Gora ima određene izazove, da traga za širim društvenim konsenzusom kako bi se deblokirao Ustavni sud, ali je, kaže, tačno i da su neki rezultati koji je napravila vlada nepobitni.

"Prvi put smo prešli pet milijardi evra BDP-a, 850 miliona evra stranih investicija, imamo 44 odsto veći broj otvorenih firmi nego u istom periodu prošle godine. Turistička sezona je bila na 92 odsto od 2019. koja je bila rekordna, a ove godine je bila bez ruskog, beloruskog i ukrajinskog tržišta. Te stvari su impresivne i zanimaju građane", rekao je on.