петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дритан Абазовић: Одлука Црне Горе о приступању НАТО мудра, Алијанса је полиса осигурања
Хроника

Дритан Абазовић: Одлука Црне Горе о приступању НАТО мудра, Алијанса је полиса осигурања

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 30. новембар 2022.

 БУКУРЕШТ - Премијер Црне Горе Дритан Абазовић изјавио је данас у Букурешту, где присуствује конференцији министара спољних послова НАТО, да је одлука Подгорице о приступању Алијанси била мудра, јер је НАТО, каже, полиса осигурања.

"То је било апсолутна мудра одлука, а доказ за то су последња дешавања након агресије Русије на Украјину, јер имамо ситуацију да су земље које су до тада биле неутралне, и нико није могао да их мотивише да приступе НАТО-у, Шведска и Финска, сада за столом. НАТО је полиса осигурања", рекао је Абазовић за Танјуг.

Он је указао да Црна Гора не жели никакав рат, нити сукобе, већ жели да буде кредибилан члан међународне организације која се бави и безбедношћу.

"И, сутра, не дај боже, да дође до неке непредвиђене ситуације, коју Црна Гора нити прижељкује, нити би томе дала допринос, имамо могућност, као и све остале државе чланице, да се позовемо на члан 5 и да очекујемо подршку наших савезника", рекао је Абазовић.

То је, додаје, важно за све државе, које имају параметре попут Црне Горе, у смислу величине територије, броја становника, економије, војне моћи…, јер би све остало, каже, била "авантура са непредвидивим крајем".

"Одлука о НАТО је била потпуно О.К. и верујем да у Црној Гори и многи који су били неутрални, што је легитимно, сада, након ратних дешавања на тлу Европе, разумеју да је, ипак, било важно да се тако нешто подржи и да свет није достигао ниво пацифизма који бисмо волели да видимо, а то је свет у којем неће бити потребе за војскама. Али, реалност нас и у 21. столећу демантује", рекао је Абазовић.

Он је пренео да је на конференцији видео да влада јединство када су у питању све теме, што је добро у кризним временима.

"Што се Црне Горе тиче наши ставови су познати и ми показујемо кредибилитет. Ми смо земља која је први пут у историји, од када је постала чланица НАТО и од када је независна, дошла на два одсто издвајања за одбрану. То је успех владе који свако од наших колега у НАТО цени. То је НАТО стандард", нагласио је Абазовић.

Рекао је да су се учесници, када је реч о темама везано за дешавања у Украјини и забринутости везано за регион Западног Балкана, доста појаснили.

"Верујем да треба да уложимо додатне напоре за демократизацијом, што подразумева да треба да будемо бржи у доношењу одлука, конзистентни, али и да очекујемо од партнера да буду активнији на простору Западног Балкана уколико не желе да се тамо појаве неке треће стране", додао је он.

Отворени Балкан и Берлински процес нису у колизији

Абазовић је изјавио да не види како су иницијатива "Отворени Балкан" и Берлински процес у колизији, нити да негирају једна другу, већ управо супротно, и Подгорица је спремна да подржи све иницијативе које доприносе регионалној сарадњи и помирењу.

У изјави за Танјуг у Букурешту, када је реч о оставци потпредседнице његове владе Јоване Маровић, за коју се спекулише да је то учинила због отворености Подгорице ка иницијативи "Отворени Балкан", Абазовић је рекао да је она поднела оставку у вези са послом који је радила, те да не мисли да то има везе са "Отвореним Балканом".

Додао је да влада ради бројне анализе, и да ниједна од њих није власништво министарства, већ целе владе, наводећи да код "Отвореног Балкана" главни критеријум треба да буде трговинска размена између земаља које су приступиле, док су све остале интерпретације индивидуалне.

Да ли је некоме симпатично руководство у Северној Македонији, Србији, Албанији, то је, каже, индивидуална ствар, кључно је питање да ли та иницијатива поспешује трговинску размену, мобилност људи, да ли олакшава проток роба, услуга, признање докумената…

"У том контексту, подржавам сваку иницијативу која води регионалној сарадњи и помирењу. Уопште не видим да су ’Отворени Балкан’ и Берлински процес у колизији, да једно негира друго, да уколико подржавате једну, не можете другу… Ко је то рекао, објаснио? Где то пише", рекао је Абазовић.

Додао је да је чак и предност "Отвореног Балкана" што је, на неки начин, либералнији, јер нема оснивачки акт, већ је то скуп билатералних договора земаља.

Навео је и да не види зашто имамо отпор према иницијативама из региона, које иду у правцу боље регионалне сарадње.

"Зашто наши људи не могу да смисле нешто добро? Зашто увек идемо са предрасудама? Ево, подржавамо иницијативу Немачке, Француске, Италије, свакога, али зашто бисмо имали непријатељски однос према иницијативи коју сутра можда треба да активира Црна Гора, само зато што је то из Црне Горе", упитао је Абазовић.

Зато је, каже, његов став за сваку иницијативу која води регионалној сарадњи, апсолутно афирмативан.

"Не постоји рестрикција Владе Црне Горе да неко изнесе аргументе за и против, али ти аргументи морају да стоје, а не да буду паушални, нити плод било каквог осећаја у односи на политички естаблишмент у другим државама", рекао је Абазовић.

У том смислу, навео је да Црна Гора не улази у Европску унију, ни због Емануела Макрона, ни због Олафа Шолца, нити неког другог лидера који помаже Подгорици, на чему је, свакако захвалан, већ жели да постане део ЕУ, јер дели вредности савременог света.

"Исто тако се односимо према свим иницијативама", закључио је Абазовић.

Расплет кризе је једноставан, проблем ДПС

Расплет актуелне кризе у Црној Гори је једноставан, али његову компликацију чини што зависи од ДПС-а, истакао је Абазовић.

"То су људи који у овом тренутку не показују жељу да се Црна Гора деблокира и ухвати замах на европском путу. Имају прилику 12. децембра да покажу друго лице, конструктивност и да изаберу макар једног судију Уставног суда", поручио је Абазовић.

Казао је да би било добро да се изаберу барем двоје од четири судије.

Указао је да, ако то ДПС не буде учинио, то представља јасан сигнал да се све што је причао за њих обистинило, а то је да желе да гурају земљу у проблеме, како би у лову у мутном покушали себи да остваре нешто мало бољу политичку позицију.

Абазовић сматра да је политичка процена ДПС-а погрешна и да их додатно маргинализује.

"Остали политички субјекти, без обзира на разлике које постоје, судећи по оном што јавно изјављују, су потпуно опредељени да гласају за судије Уставног суда, а функционални Уставни суд ће омогућити да тестирамо законска решења која стварају дилему да ли су у складу са Уставом, признавање резултата локалних избора, као и да изађемо на нове парламентарне и председничке изборе који свакако следе у Црној Гори", подвукао је он.

У Букурешту он се састао и са помоћницом америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Карен Донфриед коју је, каже, упознао са ситуацијом.

"САД је уз ЕУ наш најзначајнији спољнополитички партнер и важно је да поделимо размишљање шта се дешава у Црној Гори. Постоји велика пропаганда, галама по мом скромном суду ни око чега, али је то део нашег политичког миљеа, па треба искористити прилику да људима објасните шта се збива", казао је он.

Абазовић је истакао да је тачно да Црна Гора има одређене изазове, да трага за ширим друштвеним консензусом како би се деблокирао Уставни суд, али је, каже, тачно и да су неки резултати који је направила влада непобитни.

"Први пут смо прешли пет милијарди евра БДП-а, 850 милиона евра страних инвестиција, имамо 44 одсто већи број отворених фирми него у истом периоду прошле године. Туристичка сезона је била на 92 одсто од 2019. која је била рекордна, а ове године је била без руског, белоруског и украјинског тржишта. Те ствари су импресивне и занимају грађане", рекао је он.

(Танјуг)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер